Koprivnica se vratila u doba vitezova/Posjetitelji udahnuli duh davnih vremena/Na gradskim bedemima život kakav je nekad bio – to je repertoar naslova kakvi se mogu očekivat u izvešćima s Renesansnog festivala, jedne od najboljih hrvatskih turističkih manifestacija.
Ja bi rekel da izvestitelji, kak vele naša braća, fulaju ceo fudbal. Ja bi rekel da stvar treba intonirat skroz kontra. Kogod v Koprivnici živi celu godinu, a ne samo tri festivalska dana, zna da smo za vikenda doživeli velki napredak, i to na političkom, gospodarskom, ekološkom, gastronomskom i zdravstvenom planu. I kad bi čovek v jenom naslovu htel oslikat kak je to od petka do nedelje zgledalo na Bašči, napisal bi ovak: Koprivnica zakoračila v srednji vek i sad je još samo par stoljeća deli od modernog doba.
Prije Renesansnog festivala v Koprivnici je vladalo zastarelo političko uređenje kaj ga zoveju demokracija. Ljudi ideju na izbore i biraju kakti najpametnije i najpoštenije ljude kaj bi donosili odluke i vladali. I onda ljude nakon izbora ti kaj su ih birali zajebu. Umesto da delaju na tome da bi svima bilo bolje, delaju samo za sebe. Osim toga, nije jasno ko je pravi gazda v gradu. V zakonima piše da bi to trebala bit gradonačelnica, al v stvarnosti je tak da pravi šef stoluje v malo višoj zgradi neg je to većnica.
A onda je došla 1356. i skup z njom kralj Ludovik. Velki napredak. Svi znaju da je on kralj i da ga se mora slušat. I njegvu ženu. Nema tu izbora, političkih stranki, sindikata i drugih interesnih zajednica kaj pljačkaju raju i lovu meću sebi v žep. Kralju raja na ulazu plati dve kune poreza i onda je slobodna delat kaj oče.
Drugi velki napredak Renesansni je festival donesel na gospodarskom polju. Prije njega v Koprivnici smo imali jednu velku firmu i ništ drugo. I onda se je ta velka firma počela smanjivat i više v njoj nije bilo posla za sve. I onda je tadašnja vlast donesla strategiju v kojoj piše da se više ne bumo oslanjali na jenu velku firmu, koja je to sve manje, i da bumo morali zmišljati male poslove kaj bi preživeli. I gle čuda, prek noći se, zakorakom u 1356. godinu, ta strategija najemput ostvarila. Nisam brojal, al ak nije tam na bedemima bilo sto obrtnika, nije bil nijedan. Samo krčmari v žep su spremili milijune kolko se ljudi furt tiskalo po njihovim klupama. Da je Koprivnica prije neg je zakoračila v 1356. ostvarivala tolki BDP, gde bi joj bil kraj.
A kad smo već kod gostioničara, vidljiv je napredak i na gastronomskom planu. Prije Renesansnog festivala ljudi su gutali nitrita, nitrata i svakih drugih aditiva čudo jedno. A onda najemput samo skroz prirodna hrana, bez kerefeka. A tek ono samostansko pivo od koprive. Nepasterizirano. Nektar. Da nam 1356. potraje dulje, ziher bi došlo i do zdravstvenog preporoda.
Na kraju, nije zanemariv napredak na ekološkom planu koji je Koprivnica doživela kad je v petak zakoračila v srednji vek. Prije toga borila se protiv efekta staklenika, koji preti da nas oceani sve potope, slabo učinkovitim metodama poput šparnih hiža i električnih autića, a onda je usledilo revolucionarno rešenje – bez nafte, plina i struje nema ni masovnog zagađenja okoliša. I još je k tome iber Labazan zabranil plastične čaše. Kaj da vam velim – to se zove život u skladu s prirodom.
Je, al kak je naglo došlo, tak je naglo i otišlo. Opet smo se iz 1356. vrnuli v sadašnjost, svesni da nas čekaju još jedni izbori i da nas opet, stoti put, buju zajebali.