PRIČA JEDNOG KORONAŠA

‘Štapića su mi v nos gurnuli tak daleko da me zasvrbelo po lubanji, kak ne bi bil pozitivan’

Proziva se, ljudi se mijenjaju, a mene nikak na redu. Jel doktor mene uopće zapisal za testiranje ili kaj? No, nakon sat vremena došel sam i ja na red.

14:48h
0

Primim ja u nedjelju navečer čips, piše da je od slanine, reko idem to malo ‘šalabrcnuti’ da sad ništ’ konkretnog ne vadim iz frižidera jer bum pak po prstima dobil. Nekakav mi je bljutav taj čips, nema okusa, mislim si ”super, tak je dugo rasprt da više ni mirisa ni okusa nema’. To je bila prva misao, uz pokoju kletvičicu…

Čekaaaj malo! Pa ovaj moj ‘lega isto nema okusa i mirisa, da neje vražja korona? Ponjušim ja mlijeko, ovu namirnicu, onu namirnicu, ali nikaj! I kagda, iduće dane iz nosa je curelo ko ‘z strgane pipe, leđa su jedan dan bolela, glava me šarafila drugi dan pa sam išel nazvati doktora da vidimo kaj veli. Trebalo je nekol’ko put dok se sestra ne javi, a onda očekivano – izolirajte se i idete na test u srijedu ujutro.

Ajde oke, i mene zanima više kak ide to testiranje, jel ti stvarno suze idu dok ti gurne štapić u nos i slično. Rečeno mi je da pred hitnom u Koprivnici budem u pol 8 rano. Došel sam i prije malo, a to se već testira naveliko. Kak sam dolazil’ srećem poznanika zaplakanog kak ide doma jer je već obavil testa i veli – ‘požuri se, već prozivaju’. Noga pred nogu, evo i mene v malom dvorištu hitne pomoći u Koprivnici gdje već čeka dvadesetak ljudi, svi s maskama, svi na miru osim jednog koji se non stop štroca i komentira kaj ga već nesu pozvali.

Daj se smiri čoveče, kaj ak si kojim čudom pozitivan, mi nesmo, pa nas sad tu gnjaviš z spikom, morti mi kak koronu preneseš. Budi na miru!

Čeka stalno i više od 20 ljudi, stalno se mijenjaju. Netko taman dojde dok ga vikno pa je gotov za pol minute, a neko čeka i čeka i čeka (ja). Proziva se, ljudi se mijenjaju, a mene nikak na redu. Jel doktor mene uopće zapisal za testiranje ili kaj? No, nakon sat vremena došel sam i ja na red.

A kak to izgleda? Jedan gospodin je na prozoru i u rukama drži popis te proziva ljude po prezimenima. Dvije osobe su u korona odijelima i zadužene su za uzimanje uzoraka (čitaj guranje štapića u grlo i nos). 

Sjednem si na stolicu. kaže mi koronadoktor1 da otvorim usta i kažem ‘aaa’ dok on trlja po mom grlu. To je oke. Koronadoktor2 drži epruveticu u jednoj ruci, škare u drugoj i škarama odreže štapić dio padne u epruveticu, a drugi netaknuti dio bace.

I onda ponavljanje s nosom. Znam da bu duboko štapić išel, znam da neje lepo dok ti ga turne. i okreće ga levo, okreće ga desno, daj dosta više! Ali da štapić tak daleko more otiti, to nesem znal. Pa dobro kaj me po lubanji odozdol neje posvrbel štapićom. Morti i je, ne znam ni ja sam! Zapisali su mi telefonski broj i rekli da rezultati budu zutra, da me budu zvali!

I zove me drugi dan nepoznati broj. A ja znaaaaam, osećam da sam pozitivan. Pa mi vele na slušalicu – gospon, pozitivni ste! Ma nemoj! Slijedilo je 10 dana u zatvorenom, 10 dana keksa, pizze, čipsa, zelja, kelja (lažem, tu je samo radi rime), cedevite, fante i koka kole… znači k’o i inače, al u ovo je sve na jednom mjestu bilo.

Danas sam sretno zdrav i u višku s kilama. Sad mesto 15 imam 20 kil viška. Je*emti koronu!

 

čitam...