Nisam si nikad mislil da bum zafaljival dragome bogu kaj je među živa bića koja je stvoril del površne i lene novinare. Ono, obično me šlamperaj srdi, kak tuđi tak i vlastiti, al ovaj put smo mi Koprivničanci zbegli velku sramotu zafaljuć tome kaj su kolege z friškoga portala Gradonačelnici.hr svoj posel napravili spolu.
Išli su računat kolko se v kojemu hrvatskom gradu rasipa na takozvanu reprezentaciju. Znate na kaj se to odnosi. No, to su oni novci z proračuna kaj su na raspolaganju, recimo, našoj gradonačelnici i njezinim zamenicima da, kajaznam, ak naide kojim slučajem jemput kakav investitor za jednu od naših zona, da ga moreju počastiti z kavom. Kaj bumo bili skroz precizni, troškovi reprezentacije su, prema zakonu, troškovi za darivanja i ugošćivanja poslovnih partnera, troškovi za odmor, sport, rekreaciju i razonodu, troškovi za zakup automobila, plovila, zrakoplova i kuća za odmor.
I tak su kolege z toga portala zračunali koji su najšparniji gradonačelnici tak da su zeli godišnji iznos za reprezentaciju i podelili ga z brojem stanovnika. Brojka koju su dobili, znači, lepo veli kolko se potrošilo po glavi stanovnika.
Najskromniji je zišel jen Zagorec, gradonačelnik Zlatara, koji je potrošil dve kune i 33 lipe po svakom Zlatarcu. Za njim je ženska z Siska, pak neki Slavonac i tak dalje. Deseti je naš sused z Belovara, koji ima budžet za reprezentaciju od oko 190.000 kuna godišnje, kaj bu reklo četri kune i 66 lipa po svakom Belovarčaninu.
I sam bog kaj lenguze z portala nisu išli računat baš za sve gradove. Da jesu, naša bi Koprivnica jako loše prošla. Poglečte si sami: Vesna, Mišel i Melita na godinu skure točno 399.128 kuna. Ak to podelite s 30.854 Koprivničanca (popis z 2011. leta), dobite 12 kuna i 94 lipe po glavi. Pivo i žvaka za svakog seljaka.
Od straha nisam išel računat jel su ovi naši samo pri vrhu ljestvice najrastrošnije gradske uprave v zemlji il su baš čistam prvi. Razmete zakej je bolje da se to ne zna? Jesemugajde, pa to bi ubilo glavnu značajku našeg identiteta. Kolko put ste čuli da su “šparni Podravci” stvorili ovo il ono. Naprimer: “Ljudi Podravine, naši i vaši Podravci, oduvijek su bili i bit će prepoznati kao vrijedni i marljivi ljudi, nadasve šparni, koji su svojim odricanjem stvarali ne samo Podravku, nego i druge vrijedne tvrtke od značaja za cijelu državu Hrvatsku.” Nema nijedne svečanosti za dan grada il za početak vrtićke sezone da se tak nekaj ne spomene. Ak smo ikaj v kolektivnoj svesti, onda smo šparni.
I zato si zamislite kaj bi napravili jen novinski naslov tipa: “Razbijen mit o šparnosti: Koprivnička vlast najrastrošnija u državi”. A da se posel, novinarski, išel delat kak spada, da se, recimo, tablice z brojkama mesto ovih lenčina z portala dočepal Robi z Podravskog lista, onda bi tak nekaj i zišlo. Verovatno na naslovnici. A onda jebi ga.
Znate kaj, bolje da se ovak, v miru i tišini, sami med sobom pozabavimo potragom za odgovorom gde se kure tolki gradski novci za reprezentaciju. Mislim, to je ipak više od hiljadarke na dan.
Službeno, prema van, i dalje se bumo gradili šparnima. Psssst! Nikom ne bumo priznali da je to samo reklama, jedna od njih par na kojima je izgrađena suvremena koprivnička laž.
[total-poll id=82431]
Ne znam jesu li u troskove reprezentacije ukljucene dnevne novine i cigarete?
Šlabek, problem je u tome kaj to tvoj Robi z Podravskog lista nesme napisati, jer se previše zbližil z mladim gazdom Jakšićem. Jedino ak bi mu to mladi gazda Jakšić zapovedal da napiše, kak zna tu i tam mu baciti kakvu bubu u uho, kontra svoje šefice i tak to. A možda mu ubaci i nekaj više od te bube, vrag bi ga znal..ili možda ne…
Uglavnom, tolko o novinarskom poslu koji se dela kak se spada. Živio!