Čuj, stari, ti često znaš za Koprivnicu koristit onu Pajinu “podravska metropola”. Prosim te lepo, prestani s tim, to ti više nema nikakvog smisla, zaskočil me jučer moj stari frend Maks čim smo si seli za pivu.
– Dobro, Maks, kaj je sad, kaj ti pak nije po volji. Pa viš kak je lepi sunčani dan – bil sam zatečen.
– Pogleč, v Podravini su tri grada, Koprivnica, Đurđevac i Ludbreg. Mi smo se navek štimali ko najveći i najlepši i delali se norca z ova dva druga. Ajde, kolko put si čul da za njih vele kak su to malo veća sela? Stvari se menjaju – počel mi je Maks pripovedati kak je slučajno v petak potegnul v Ludbreg, pak je naletel na njihov sajam cveća.
Ostal je paf kak to zgleda.
– Stari, ko da sam bil v Austriji. Naš sajam cveća ti je prema tome smeh, selska priredba. Flanci kakvih god oćeš, al ne samo to. Alati, kosilice, bazeni, tende za dvorište, a štandovi vređeni kak bog zapoveda. I onda sam se našel pred njihovim starim gradom, dvorcem, kajlije već. Odmah sam opal v bed kad sam videl kako je to vređeno. Cakum-pakum. V atriju izložba onog malog japanskog drveća, bonsaija il kak se to već zove, a otišel sam i vnutra i to me skroz slomilo. Imaju lepu koncertnu dvoranicu z klavirom, sve novo i cukreno. Jebamupas, preklel sam, a mi nemremo našeg Malančeca vrediti već sto let. Bogibogme nas je Ludbreg prešibal. A ak se ovak nastavi, tak bu i z Đurđevcom. Odi v njihov stari grad pak buš videl na kaj sad liči kad je friško vređen – recitiral je v dahu Maks dok ga nisam prekinul.
Ne volim da mi grdo pripovedaju za Koprivnicu, pa makar to bil i najbolji frend.
– Okej, stari, dosta. Ti na stvari gledaš zvana, tebi su mera za jen grad vređenost fasada i zgrada. Sad buš još rekel da se Merićeva zgrada i rodna kuća onog filozofa Pavlovića buju prije vrušili neg ih vrede, kak se već vrušila svilana v Svilarskoj, da bu naš centralni trg ruglo još sto let, da bu stara Grozdova picerija zanavek zapišana, a Podravkine šarapoljke buju popadale z prozora. Nije ti samo to merilo stvari, naše vrednosti i lepote su znutra, naša se snaga ne vidi na prvu. Mi imamo ideje, strategije, projekte i vizije koje ne spaziš samo tak dok se šećeš po Koprivnici. I mi imamo ljude koji znaju kam nas vode, kojima nije stalo do instant uspeha, do vređenih zgrada i fasada – to su prolazne stvari, a oni su zagledani vu večnost. Da nisi skorojević, setil bi se samo projekta Pevec. Lako je tak nekaj danas kupit za 27 milja i sutra prodat za sto milja, al treba imat viziju i strpljenja i čekat ak treba i 20 il 50 godina da se preproda i zaradi. To zbilja nemre svako. A ak stvar i propadne, ak Koprivnica v međuvremenu baš i bankrotira, Zvonko, Vesna, Mišel, Zoran i ostatak ekipe mogu bit mirni jer su probali najbolje kolko su znali i mogli – rekel sam Maksu, digel se i otišel bez pozdrava.
Mislim, je frend, al kaj bi on htel? Koprivnica nije postala prek noći “podravskom metropolom”. Gradilo se pomalo od konca pedesetih, od juha i vegete, bar četrdeset let. Ak smo i krenuli malo curik – srpljenja, nebumo propali bar još neko vreme.
[total-poll id=”96680″]
Eh a prica o vrhunskom sveucilistu koje smo prvo kupili za cetiri milje ( istina bog kopriovnica je iskesirala tri a varazdinsko veleuciliste jos milju) pa smo uz to kupili i zemljiste za kampus jest jeftino samo 34 milje te smo jos i adaptirali jednu zgradu za samo dvadeset milja i jos smo dvije godine davali place profesorima pa i nasoj dogradonacelnici i sve skupa kad se zbroji spiskali smo oko osamdeset milja iz gradskog proracuna. Ovo za Pevec nije toliki problem jer ak bu u gubitku vec oni u Komunalcu budu poskupili s uslugama a morti to namire iz prodaje Plinskog biznisa koji se nama ne isplati al se bu isplatil nekom privatniku (naravno da se nama ne isplati kad je tamo na placi fest raznih kako ih ono zovu uhljeba sa esdepeovskom iskaznicom).
No taj velebni projekt sveucilista je tak fin i dobar da bu nova vegeta pak ga bumo na zlicu stavljali u juhu ili neki ajgemahtec. Samo bi gospon Misel trebao dati recept koliko zlica sveucilista ide na tanjur juhe ili vec spomenutog ajngemahteca.
P.S. Vrijedni pisac zaboravil je spomenuti onu kucu prek puta Malancecove koja se takodjer skoro urusila. Vjerojatno je bivsi ravnatelj muzeja zamislio poput bandica izgraditi jos stariju i jos ljepsu u muzejskom kvartu kojeg jako zurno razradjuju te ne stizu obnavljati zgradu Malanceca.
Treba ukinuti davanja udrugama i ulagati u sveučilište
Treba uz to ukinuti davanje gradskim vijecnicima i predsjedniku gradskog vijeca i dati Sveucilistu nek izgradi restoran – menzu da imaju studenti gdje jesti jer kako ce gladan student uciti?
Treba ukinut ovu farsu i raspisat izbore za gradonačelnika, još prije neg se dečec s tim svim krene igrati sam u pješčaniku.
To trazimo al ovi internetski mediji ne usude se objaviti:
Građjanska inicijativa “Koprivnica kakvu zasluzujemo” zahtijeva raspisivanje prijevremenih lokalnih izbora.
Ostavka/odstupanje koprivničke gradonačelnice, gđe. Vesne Želježnjak, neodoljivo podsjeća na ne tako davni bijeg Ive Sanadera. Poput Sanadera gradonačelnica napušta brod koji tone i ostavlja ga dogradonačelniku, gosp. Mišelu Jakšiću, osobi koja se nije iskazala ni približno svojim znanjem, vještinama te iskustvom da bi preuzela tako odgovornu i značajnu poziciju, a on sam nema ni legitimitet za voditi naš sad već pomalo derutan I prezadužen grad.
Pitamo istovremeno koprivničku kompromisnu oporbu:
Što su u ove tri godine napravili da bi promijenili stanje u gradu?
Koje su konkretne, realne i provedive inicijative predložili?
Jesu li se bavili bilo čime osim politikanstvom?
Jesu li se usprotivili pojedinim odlukama koje su jasno bile uperene protiv dobrobiti građana I interesa grada kao jedinice lokalne uprave?
Smatramo da je krajnje vrijeme za novi smjer u gradu:
– za javnu i transparentnu upravu
– za profesionalnu i stručnu upravu
– za razvoj demokratičnosti I neposredne komunikacija s građanima
– dugoročni progresivni razvoj
– solidarnosti s onima koji su u nepovoljnom položaju!
S obzirom na katastrofalno stanje koje ostavlja iza sebe, od ogromnih gubitaka i velikog kreditnog zaduženja do mnoštva afera klijentelizma, nepotizma te indicija o kaznenim radnjama, jedino ispravno rješenje jest raspisati nove izbore i prepustiti građanima Koprivnice da neposredno odluče tko će ih dalje predstavljati!
U Koprivnici 02.05.2016.
Miodrag Maričić
Nino Hat
Siniša Bosanac
Pa još treba i dodati električne “autobusiće”, model sedamdesetineke, naravno, i plaćene ko old-tajmere.