Stoti dio promila

“Znaš što je za mene korupcija? Nije to primanje kuverti ispod stola i namještanje natječaja. To je kada imaš talentirano dijete, a šanse da sredina prepozna i razvije taj talent su 0,001 posto.

To je kada živiš u sredini gdje se promovira osrednjost putem veza i poznanstava. To je kada si prisiljen reći svojem djetetu da napusti zemlju jer ovdje nema šanse. To je korupcija. I to je gdje se Hrvatska nalazi.”

To vam je za jen domaći portal rekel Tom, Amerikanac koji je pred pet let došel živet v Hrvatsku i vodi nekakav restoran i još par biznisa, a ja sam bil i jako vesel i jako nesretan nakon kaj sam to pročital. Vesel sam bil jer se i meni već dugo čini da je tak shvaćena korupcija najveći naš problem, zbog kojega idemo curik, a ne napred, pak se nisam osećal usamljen, a nesretan sam bil kaj je tome zgleda zbiljam tak.

Tolko smo već navčeni da se pri nama “promovira osrednjost putem veza i poznanstava” kaj to više nit ne primećujemo. Nekaj tolko kvarno i nepošteno postala je normala, nepisano pravilo jače od ustava, nekaj kaj uvek i svugde funkcionira bez greške.

Meni vam je v celoj toj priči još najgore kaj je takav sistem zaogrnut pričom o izvrsnosti koju šire baš oni kaj su, rekel bi Amerikanac Tom, korumpirani. Cinično. Bilo bi vredu da, ak već protežiraš svoje bez drugih kriterija osim tih da su tvoji, da bar čkomiš, a ne da trubiš kak na celom svetu nema većih genijalaca i da to kaj se dela nemre bolje napravit ni cela četa nobelovaca.

A da se v celoj Hrvatskoj, pa tak i v našoj Koprivnici, ne dela baš najbolje kak bi se dalo, znanstveno je neki dan potvrdil svetski poznat fizičar Ivica Puljak. V Pikselu je održal štosno predavanje, na kojemu je odgovoril na temeljna filozofska pitanja: Ko smo, otkud dolazimo i kam idemo? Za ovo zadnje je rekel da čovečanstvu nikad ni bilo bolje, da smo, generalno, z leta v leto bogatiji, zdraviji, dulje živimo i imamo manje kriminala. Usput je samo spomenul kak Hrvatska ni v tom trendu i da smo mi zaostali negde na razini 2008. godine te dalje klizimo vnatrag.

Nije objašnjaval zakej je tak, al ja dam obadve ruke vu vatru da je to tam na vrhu već objasnil Amerikanac Tom.

Najnoviji slučaj pri nama kaj miriši na korupciju je naprasna ostavka ravnateljice dečjeg vrtića. Zatražila je razrešenje i otišla na bolovanje, a nikom ni rekla zakej. V gradskoj upravi su ostali v čudu. Upravno veće vrtića zbunjeno je, vede gradonačelnika šokiran, pročelnik za školstvo zaprepašten. Svi se kunu da je dosad situacija vu vrtiću bila genijalna.

Ipak, zgleda da je v pozadini priče nekakvo zapošljavanje. Kao, ravnateljica je nekoga primila na posel, al za to nije tražila nit dobila blagoslov Zrinskog trga. To bi moglo značit svakaj. Možda je zaposlila nekog po vezi. Možda nije zaposlila onog kog je po vezi trebala. Kak bilo, gospođa ravnateljica ne bi smela šutet, ak ni zbog čeg drugog, onda kaj bumo ziher znali jel korupcija zbilja pri nama počne još v jaslicama.

Nemrem tvrdit da korupcije nema na našem sveučilištu, al morem primetit da bumo skoro ostvarili prve konkretne, financijske beneficije od njega. V sredu bu gradsko veće doneslo jednu povjesnu odluku. Prihvatilo bu izvešće o likvidaciji poduzeća Media uni. Ak se sećate, to je firma koju je Koprivnica kupila v Splitu kak bi došla do dopusnice za Medijsko sveučilište, koje je posle preraslo v Sveučilište Sever.

E, v tom izvešću piše da je na računu poduzeća Media uni ostalo 103.307 kuna i 14 lipa i da bu pol te love ko suvlasniku pripalo Gradu Koprivnici. Reč je, dakle, o 51.653 kune i 57 lipa. Znači, počelo je kapati!

Sad bi još samo gradski oci trebali odlučit kaj buju z tim novcima. Skromni predlog – za ovu hiljadarku i kusur kupiti sendviče i podeliti studentima kaj ne buju gladni dok se ne otpre menza, a 50 hiljadarki deti v fond z kojim bi se podebljale naknade za ove kaj su već diplomirali.