Posel me sinoć donesel na predizborni skup Domoljubne koalicije v srednjoškolskoj dvorani. Bilo je lepo i toplo – tamburaši su svirali, Mate Bulić popeval, a budući narodni zastupnici trubili. Meni vam je navek smešno kak se inače ozbiljni ljudi raskrave kad dojdu za predizbornu govornicu, a publika plešče kaj da je na rok koncertu.
Kak mi je bilo dosadno, ko i obično na bilo kakvim političkim skupovima, malo sam švrljal okolo i promatral ljude. Baš mi je za oko zapal poznati lik v petom redu. Nekad je vodil jednu javnu firmu v Koprivnici, a dobro je figuriral i v stranki. Kad je ono Sanader bil dobil izbore, majstora su povlekli v Zagreb v jednu finu fotelju. A onda su došli kukurikavci, pak su mu zvlekli nekakve svinjarije i zmenili ga. I taj vam je lik na sinoćnjem skupu pleskal na svaki domoljubni mig, na svaki u ljubavi prema Hrvatskoj povišeni ton, a kad je za govornicu došel Karamarko, išel si ga je i poslikati.
A ja sam si mislel da zakej frajer tolko plešče i skače, ko šiparica na Luku Nižetića. Ono, kaj to more čoveka tolko povleči da sa strane zgleda ko majmun, a da to nisu, kajjaznam, Dylan il Young? I onda mi se najemput, valjda zafaljujuć nenadanom Božjem proviđenju, otprlo. Skužil sam da taj frajer, ko i drugi na tom i takvim skupovima, plešče svojoj budućnosti. Ono, da se krivo ne razmemo, ne općenitoj boljoj budućnosti hrvatskog naroda, koju obećavaju baš svi, neg isključivo svojoj, presonaliziranoj boljoj budućnosti.
Jer ak izbore dobe ti kojima je majstor tolko pleskal, on bu opet v sedlu. Za tak nekaj, bute se složili, poderani dlanovi i izraubano grlo mali su ulog.
E, vidite, v tome je problem z našim izborima, zbog toga su oni laž i prevara, a birači mulci. Naime, kaj? One koji buju vladali tobož se bira na temelju nekakvih programa i svetonazorskih finta. Jel su levo il desno, jel budu vudrili veće poreze il buju smanjili socijalu i tak dalje. A vu stvarnosti se dela samo o tome koje ljude budu kam nametali nakon kaj dojdu na vlast. V programima svakaj piše, i rast BDP-a i ludilo od investicija i mahniti rast zapošljavanja, bajke i romani, legende i mitovi. Samo ne piše ono najbitnije – ko bu išel kam. A to je jedino o čemu se spominjaju v kampanji, to je jedino o čem Zoki i Igor il Tomo i Vaso vode brigu kad kroje liste i krstare zemljom.
Naprimer, v Planu 21 svakaj je pisalo, i rast pet posto i nova radna mesta i smanjenje državnog deficita, al kolko sam ga god čital, nigde nisam našel koga buju deli na čelo HEP-a ili Podravke, a nema ni slova o tome da bu se premijer ponašal ko… joj to ne smem napisati, moglo bi bit utuživo.
Daklem, glavne stvari nema v predizbornim programima, al se dobro znaju v stranačkim i koalicijskim krugovima. Zna to i naš majstor iz petog reda i zato je tolko pleskal, skakal, vikal i slikal.
– Ovi ziher dobivaju, a ne ko ona šaka jada pred placom – rekel mi je frend Maks kad smo nakon skupa v prepunoj dvorani otišli na pivo. Čul je, kak i ja, da su SDP-ovci poslali poziv novinarima na predstavljanje kandidata, a nisu opće napisali gde bu to. A čul je i kako su oni koji su ispali z liste rekli da nebuju vodili kampanju za onoga koji je upal i točka. Je, tak se izbori zbilja ne dobivaju.
Nego, da se vrnemo predizbornim programima. Kad ih stranke buju pisale za lokalne izbore v Koprivnici za leto i pol, ja bi im obavezno del rubriku: koncert za Dan grada. I ak mi neko tam napiše Petar Grašo, dobil bu figu. Nisam, ono, nikakav šovinist, al kud nam, brate, nakenjavaju Dalmoša. Pak smo mi ipak nekakva “podravska meropola”. Njušim da to ima veze s parom, pa koncerta ne bi bilo da nema pomoći jedne firme, u kojoj je dalmoški lobi jak i po toj liniji deli dosta love. Važno je samo da se raja veseli.
[total-poll id=64059]
bude više neko rekel ko je taj Maks?
G. Šlabek, po običaju, super kolumna. Dobro zapaža i dobro piše.
Gdje su komentari čitatelja na ovom portalu, prije mi je bilo bolje, jer je bilo jednostavnije i čitkije.
Neće niko komentirat jel se boji da ga prijavis zbog trolovanja ak ti ne podilazi