S obzirom na to da u zadnje vreme retko pratim selske priredbe s pjevanjem, plesanjem i kenjanjem, nisam bil na proslavi 22. rođendana naše županije, tak da sam tek posle videl kakav je bil program. Pjevanje i plesanje standardno,a ono treće možda i bogatije no ikad. Naš je župan svečarsku prigodu iskoristil da ljudima još jemput veli kak je jako važno to kaj je slavilo rođendan i da to nikak ne treba ukidati. Rekel je da su mediji zdušno prihvatili priču da to kaj je slavilo rođendan treba ukinuti i da time hrane narod. Požalil se ljudima da se “o nama stvorila negativna slika koja već graniči s mržnjom, a sve to stvara i negativnu klimu, prije svega poduzetničku.”
Na istu temu župan je prisnažil v svečarskom intervjuu kaj je na dan selske priredbe zišel u lokalnom tjedniku. Vrlo konstruktivno i s jebačkom argumentacijom rekel je da rasprave o ukidanju županija vode ljudi koji o toj materiji nemaju pojma, počev od nekih društvenih i stručnih autoriteta, pa do medija, “koji uglavnom zastupaju teze da sve treba ukinuti”.
Meni vam je u toj celoj priči najsmešnije da se opće raspravlja o nečemu kaj prafzapraf – ne postoji. Je, tak, hrvatskih županija, njih tobože 20 na broju, opće nigde u stvarnosti nema. Kak to mislim? Pa, ajde, sednite v auto i krenite bilo kam v Hrvatskoj i tam gde stanete zemite grudu zemlje v ruku, podignite ju v zrak i onda recite kaj je to. Morete reći, pod a, to je gruda hrvatske zemlje, i pod b, to je ficlek zemlje kaj pripada Koprivnici, Čabru, Rijeci, Stanimirovcima ili Dojoj Pušči. Nemrete reći da je to, kajaznam, sveto tlo požeškoslatinsko ili drevna zemlja primorsko-goranska. Županije, naprosto, nemaju svoj stvarni teritorij. To su fiktivne parazitske tvorevine koje je neko nacrtal na karti prije dvajst i kusur let iz ovih ili onih razloga, ali sigurno ne zato da bi upravljački aparat bil jeftiniji i efikasniji. V ono vreme toga ni bilo ni v talonu.
Buduć da županije nemaju svoj teritorij, one nemaju ni ljude, bi se reklo podanike u neka prošla vremena. Ono, imaš Koprivničanca, Križevčanina, Peterančanina ili Kalinovčanina, a nemaš “Koprivničkokriževčanina”, kaj ne?
Bedasto je, zato, opće i raspravljati o ukidanju nečega kaj i ne postoji u suštoj našoj tvrdoj i suhoj, jadnoj i nesretnoj realnosti. Jedino bi se možda razuman čovek mogel pospominjati o tome zakej se opće plaća cela ona vojska činovnika, koji su jedini realitet, jedina opipljiva stvarnost kad je riječ o fikcijama zvanima hrvatske županije.
Župan veli da se splati, ja velim da baš nikak. Mislim, kad već moraš davati poreze državi, za vojsku i policiju da te brane i čuvaju, za škole i bolnice, za ceste i pruge i za kaj sve već ne treba, zakej bi te novce rajtal na nekoga ko stoji između države i tih cesta, škola i bolnica i glumi da bez njih tih cesta, škola i bolnica opće ne bi bilo, a usput si zeme velki ficlek poreza da bi se vozikal u službenim kolima 024 ili da bi premeštal papire kojih opće nije treba.
A ono o stvaranju negativne PODUZETNIČKE klime, tolko je to dobar vic da čovek mora puknuti od smeha.
Ovo potpuno nestručno i neupućeno mišljenje dano je sine ira et studio, da se razmemo. Samo čisti računi i duga ljubav… Da to dodatno potkrijepimo, današnje anketno pitanje bit će ekstremno županijaljubno.
{module [371|none]}
