Životna opasnost

Prošli je tjedan čovek v Koprivnici mogel nastradat sam tak na dva mesta – da je v kafiću v kojem se gledal prenos finala nogometnog kupa išel skandirati kad je Dinamo dal drugoga gola i da je na jednoj od ostrašćenih presica makar potiho rekel “Podravku treba prodati”.

I morem vam reći da bi ono prvo, med navijačima, bilo manje opasno. Navijač Dinama riskiral bi koju flisku i izbacivanje iz lokala. V ovoj drugoj situaciji život bi došel v pitanje. Da je ko imal vupača i v besnoj atmosferi v kojoj se viče: “Mi smo stvarali našu Podravku i sad nam je hoće zeti. Izdaja! Prevara!”, rekel kak je sve to skupa sranje, ziher bi se hitili na njega i rastrgali ga golim rukama.

Još se jemput, znači, pokazalo da je ta jadna Podravka jedina stvar zbog koje političari pokažu malo života. Ne žulja ih kad je proračun v šturcu i kad nezaposlenost raste, boli ih kita za promašene investicije i nepokrenute projekte, v miru božjem igraju svoju nepotističku kadrovsku križaljku sve dok im neko ne dirne “njihovu Podravku”. E, onda reagiraju instinktom ranjene zveri.

Na stvari je, zapraf, klasična zamena teza. Političari već najmanje dvajest let “štite” Podravku od fujkastih i zločestih koji bi ju kupili, pa bi ju onda, jeli, rastrančirali, raskupusarili, raskomadali, zaprli sve kaj ne donosi ekstraprofit i otpustili par hiljada ljudi. A v stvarnosti su oni ti koji su Podravku već rastrančirali, raskupusarili, raskomadali, zaprli sve kaj ne donosi ekstraprofit i otpustili ljude.

Usput su jadnu i zlostavljanu Podravku muzli na svim frontovima i punili ju nesposobnim menažderčićima, čija je jedina uloga da mašu repićem pred “Predsjednikom”, kojeg je kao “zaštitnika” postavila ova il ona politika. A ta “zaštita Podravke” svodi se na podjelu bonusa i beneficija pesekima. Rezultat? Osiromašena firma i obogaćena menadžerska svita.

Sve je kvarno v toj otužnoj priči v kojoj je su stvari skroz ispremešane. Poslovni izveštaji su fikcija, akvizicije promašaji, novih proizvoda nema, a nova tržišta otvaraju se samo v prezentacijama. To je nama njihova borba dala.

Neki dan mi je neko rekel kak je i za komunizma politika određivala ko bu ko v toj firmi i dodal kak se niš ni promenilo. Drek se nije promenilo. Povest Podravke v to mračno doba povest je rasta i razvoja putem “samoupravnog udruživanja”, kak su se onda zvale akvizicije. I furt se nekaj otpiralo – farme, pivovara, kvasac, kava, dečja hrana… Povest Podravke v zadnjih dvajest let povest je promašaja i izgovora, dezinvestiranja i otpuštanja, opcijskih dionica i privatizacijskog kriminala.

I da, vegeta i juhe bolje su se prodavale neg danas.

Onome kome je zbilja stalo do Podravke, treba ju napokon zaštitit od političara i zabranit im da ikad više “štite” Podravku. Još neko kratko vreme nebu prekasno.

[total-poll id=97845]