Ak zbiljam postoji ravnoteža v svemiru, onda nam bu se skoro moralo nekaj grdo dogoditi, jer je univerzumska vaga prošli tjedan ozbiljno pretegla na lepu stranu.
Osobno sam tome svedočil kad nam je onaj Austrijanec donesel nagradu za energetsku učinkovitost i kad je tak lepo pripovedal o Koprivnici da je to bila milina. Tak nekaj još nikad nisam čul od nekoga stranjskoga. Majstor je rekel da smo mi čudo. Pa je rekel da drugi gradovi v Hrvatskoj samo dumaju o nekakvim ekološkim furkama, dok mi delamo stvari. I onda je rekel da bi Koprivnica i v Austriji bila vu vrhu kad je reč o energetski učinkovitoj gradnji. Pazite kaj to znači – Austrijanci su u tome svecki prvaci. I sve smo to zaslužili zahvaljujući našim šparnim hižama i Palači pravde, zgradama kaj su se opasno približile teoretskom pojmu nulte energetske kuće, one kaj ne troši baš ništ.
A Koprivnica se nije brzo i lako specijalizirala za takve ekološke projekte. Imamo mi u tome dugu povijest. Prototip nulte energetske zgrade pri nama je bila robna kuća kad je ono propal Izvor. Stvar nije zaživela jer se onda tam uselil Konzum, pa je opet počel vleči struju, ali stekla su se vredna iskustva. Trebalo je još nekoliko neuspjelih pokušaja, poput kratkotrajne nulte potrošnje energenata u negdašnjoj tvornici tekstila Pomki, da bi projekt bezenergetskog postrojenja napokon trajno zaživio.
Prvi je korak bil da se tvornica kvasca proda Francuzima, kao partnerima u niskoenergetskom projektu. Onda su oni tvornicu zaprli i stvar se opasno približila nultoj potrošnji energiji, no još su koju godinu tam svetlile žarulje jer su dečki, kao, šteli delati biodizel. Onda je i to rešeno i projekt je dovršen – tam se više ne troši baš ništ.
Nakon tog velkog usledili su i manji projekti, koje s akumuliranim znanjem nije bilo teško provesti. Još se sećam emisija vruće pare s pizze iz staroga Grozda. Kolko se samo struje cuclalo da se to speče… Sad je to lepo nulta energetska kuća za udžbenike. Samo da ju naši ne pokažu Austrijancu, tu smo ne v rangu, neg ispred njih. Sigurno bi od jala pojel svoj kaput.
Druga lepa stvar kaj nam se prošli tjedan dogodila je naša Podravka v Huffington postu, internetskom blogu kaj ga čitaju svecke gubice. Ak dosad nisu znale, sad znaju da tam negde na jugu Evrope postoji firma koja ima biti primer drugima, i njezin vođa, regionalni poslovni lider koji kuži stvari i čini čuda. I to ni napisal bilo ko, neg Šveđanin kaj je ekspert za Afganistan i Bliski istok te za borbu protiv terorizma s posebnim osvrtom na sigurnosnu situaciju u nordijsko-baltičkim zemljama. Rekel bi čovek da je to najbolje uloženih 20.000 eura u povijesti Podravke. Za to moreš dobiti samo par sekunda reklame na televiziji v udarnom terminu.
Nego, da prošli tjedan ipak ne bu nepatvorena idila, pobrinuli su se maturanti. V paviljon v parku deli su si razglas i onda udri po narodnjacima. Jebote, kaj ta deca slušaju. Mislim, ne moraju se vužigati na Bacha ili fuziju, al malo zdravog rocka ne bi im škodilo. To je edukacijsko pitanje par ekselans – s narodnjacima vu vuhima celi život buju trpeli da šupci vladaju i nikad se ne buju bunili.
Tu bi trebalo nekaj napraviti. Nije dosta to kaj je jedan gimnazijski profesor nosil majcu s natpisom “Ne slušajte narodnjake, umrite prirodnom smrću”. Možda bi pomoglo da Koprivnica dobije još jednu himnu uz onu Buhinu, i to u malo žešćoj varijanti.
Odaberite novu koprivničku himnu, da deca više ne slušaju narodnjake:
- Bankrot, mama/Azra
- Hard Rain/Bob Dylan
- Pogled u bolju budućnost/Haustor
- Standing Around Crying/Muddy Waters
- Kule od riječi/Drago Mlinarec
- You Can’t Always Get What You Want/The Rolling Stones
- Ne brini, mama/Buldožer
>> Glasajte i pogledajte rezultate