Domaće je domaće, upravo takav nam se zaključak nametnuo u glavi iz prve nakon što smo kušali lubenicu uzgojenu u Starigradu, na OPG-u Rikarda Šipeka.
Iako su se jutros nad Koprivnicu i Starigrad nadvili teški kišni oblaci, prodaja lubenica u Mlinarskoj ulici ide baš kao da je vani +40, rekla nam je Žana koju smo u društvu sestre Tare zatekli na prodajnom mjestu.
Njih dvije uigran su dvojac i nema te lubenice koju nisu uspjele prodati.
– Za pravo čudo danas ide jako dobro, nekad na prodaju utječu vremenske prilike, ali danas ne, valjda je ponedjeljak pa je gužva. Inače, ove su godine lubenice posebno slatke – objasnila je Žana koja je skoro svakoga dana na štandu, od 9 ujutro do pola 8 navečer, izmjenjuje se za pultom s bakom.
U prosjeku su lubenice na njihovom štandu teške oko 8 kilograma, no ima i težih. Za kilogram trenutno treba platiti dvije kune.
– U početku su bile po tri kune, sada je cijena pala. Ljudi stalno dolaze, pitaju jel slatka, jel dobra, jel zrela…mi im onda narežemo i ponudimo na probu. Kad probaju, nema toga kome se ne svidi, svi redom kupe – veli Žana.
Glavni i odgovorni po pitanju lubenica je Rikardo Šipek, vlasnik OPG-a. Uzgojem ovog voća bavi se već šest godina i svaka je sezona posebna, pa tako i ova.
– Lani nas je već u samom startu pogodio mraz pa nam se pola sadnica smrzlo i urod je bio u pola manji od očekivanog. Ova je godina bolja, bilo je puno sunca, a visoke temperature pomogle su sazrijevanju i ovogodišnji su plodovi slađi nego ikad. No, ove je godine ima toliko da nam je velik broj njih već sada prezreo pa ćemo ih prodavati za hranu svinjama ili zaorati. Nismo dobro rasporedili prilikom sadnje, posadili smo veću količinu ranih sorti nego je trebalo, ali tko bi mogao znati kakva će godina biti – ispričao je Rikardo kojem su lubenice dodatna radinost, prodaje ih isključivo na kućnom pragu.
Lubenicama je tako pogodovalo toplo vrijeme i suše, koje su pak naškodile drugom voću i povrću čije su cijene zbog nestašice otišle u nebo, o čemu smo pisali.
– Nemamo ugovor s nikim, prodajemo isključivo na tom jednom štandu, tako nam je najsigurnije za sada. Supruga i ja radimo i ovo nam je dodatni izvor za popuniti budžet, za nešto ozbiljnije, treba izdvojiti i puno više vremena kojeg trenutno nemamo, a i teško da bi s količinama koje prodajemo mogli konkurirati uvoznoj robi na policama trgovačkih lanaca. Ova varijanta prodaje na kućnom pragu gdje nam pomažu baka i cure pokazala se odličnom, a ide im jako dobro. Prodavat ćemo ih sigurno još puna dva tjedna – objasnio je.
