U uskrsnom smo tjednu, danas je Veliki četvrtak, a u nedjelju već i najveći katolički blagdan, blagdan Uskrsa. Uz brojne religiozne teme tijekom blagdana, izrazito su aktualne i – pisanice. Zaputili smo se, stoga, na Gradsku tržnicu u Koprivnici, u želji da saznamo kako se pisanice izrađuju, koje su najljepše, imali li na tržnici i mladih te zašto je pisanice isplativije prodavati u Zagrebu.
Od pet do sto kuna, najbolje idu najjeftinije
Tek što smo kročili na tržnicu, susrećemo našu prvu sugovornicu, Katarinu Novaković iz Koprivnice.
– Bok dečki, ja sam već dvaput bila u medijima – priča nam na početku.
– ‘Ajde gospođo, treća sreća i mirni ste do kraja života – šalimo se s njom, pa na kraju pristaje na razgovor.
Na njezinom su stolu pisanice raznovrsnih veličina i cijena, od pet do 100 kuna.
– Najbolje se prodaju obična kokošja jaja s naljepnicama. Ta su po pet kuna. Dolaze gospođe s djecom koja vele “ja bi, ja bi”, tak’ da mi ta najbolje idu. Skuplja se teže prodaju, ljudima je to prepuno novca. To su vam boje koje se trebaju osušiti, prvo ispušete jaje pa radite podlogu i čekate dok se ne osuši – kaže nam.
Na tržnicu dolaze i mladi i stariji
Za izradu pisanica joj, kaže, treba po nekoliko dana, ali nije joj cilj prodati sve.
– Nemam dvije iste, mogu biti slične, ali iste nikako. Delam ih više odjedanput, a treba mi po par dana. To je precizan rad, ima puno posla i zahtjevno je. Ali one se ne usmrde, pa ju imate na duže vrijeme. Bila bi kakti šteta da sad njih sve prodam, za Uskrs možda ne bi imala. Mora ostati – priča Katarina, koja one pisanice koje ostanu prodaje i iduće godine.
Na tržnicu obično dolaze stariji ljudi. Ima li i mladih?
– Kak’ ne! Pogotovo mlade gospodične koje to ne znaju delati. Stariji većinom pitaju za tradicionalne pisanice koje su se nekad radile od voska. To je za Podravinu karakteristično, ali ja to ne radim, to nemam. Ali super, kak’ ne, dolaze i mladi i stariji – istaknula je na kraju.
Zahvaljujemo gospođi Katarini na razgovoru i tražimo novu majstoricu za pisanice…
Radi naivu, s mašnicama, a gotova je za sat vremena!
Stigli smo pred stol Marte Ištvan, Molvarke koja živi u Koprivnici. Za razliku od prvog za kojim smo bili, na ovom su stolu sve pisanice iste veličine. Izrada kod nje teče brzo.
– Radim pisanice već 18 godina. Brusim ih s brusilicom, oslikavam naivu, oslikavam aranžmane… Pisanicu prvo moram farbati, osušiti, pa ju brusim, a onda lakirati, oslikati cvjetiće, dodati mašne… Kad zbrojimo, za jednu pisanicu treba mi sat vremena – objašnjava Marta opsežan proces koji ipak ne traje dugo.
Brzi ste, znači.
– Je! Godine i godine prakse. Na tržnicu dolaze i mladi, naiva ih dosta zanima, pogotovo naše koji su vani. Tak’ da ih ima odsvakud’. Brušene s čipkom i naiva idu jako puno. U početku sam sve radila sa skalpelom, ali mi je znalo spucati, sve je išlo sporo i nije bilo izražajno. Sad radim s brusilicom, sve ide nekak’ laganije, nego sa skalpelom – kaže.
‘U Zagrebu se ručni rad više cijeni’
Zanimljivo, neki od njezinih radova završe i u Njemačkoj, a ističe kako se u Koprivnici ručni rad ne cijeni dovoljno.
– Imam kćer i sina u Njemačkoj. Oni pisanice odvezu tamo te ih prodaju i poklanjaju. Rasprodali smo ih. Tu kod nas ručni rad nije cijenjen. Neki mi vele zakaj nejdeš u Zagreb jer tamo se ručni rad cijeni više.
