*zvon* *zvon* *zvon* *zvon* telefona.
čujem ga. na prvom katu sam. u svojoj sobi.
hm. pogledam na sat. 10 sati.
hm mami sam rekel nebude me ujutro doma.
trčim po stepenicama koje nemaju rukohvat. šklisko. jedva održavam ravnotežu uleteavam u dnevni boravak.
stisnem zelenu tipku na telefonu: molim(zadihani)
ona: dobro jutro, pravimo anketu u vezi izbora
ja: (se smijem) ha ha ha ja sam sad trčal, a vi anketu.
ona:(se smije) da iz večernjeg lista zovemo
ja: u vezi čega? izbora?
ona: da.da
ja: kojih ovih kao županijskih?
ona: hoćete li izaći na izbore
ja: ma nravno da hoću sad kad ste me zbudili
ona:da.da. jel ćete glasat za mršića ili za biondića
ja: za mrlea, biondić mi nije dao pare za transfere na menađeru
ona: hm oke. a za župana, koren ili ledinski
ja: neznam nisam igral s njima još 😀
ona: znači ostavljate otvoreno
ja: ma da.
ona: oke. hvala puno doviđenja
ja: oke. molim pusa bok
