Dva Židova putuju vlakom u istom odjeljku. Jedan upita drugoga koliko je sati. Nema odgovora. Na ponovljeno pitanje opet nema odgovora. Napokon prvi snažno lupi po koljenu drugoga i gotovo zaviče postavivši isto pitanje. Drugi naposljetku reče koliko je sati.
– Zašto vam je bilo potrebno za to tako dugo, ako smijem upitati?
– To vam je ovako. Počnemo li razgovarati, sprijateljit ćemo se. Kad stignemo u Beč, pozvat ću vas k sebi kući da nešto pojedete. I tad ćete upoznati moju kćerku. Ona je lijepa, a vi ste zgodan momak i zaljubit ćete se u nju. Htjet ćete se oženiti njome. A da budem iskren, ne bih želio imati zeta koji nema sat!