I tak, znal sam da nas bu dočekalo neko stanje čim se vrnemo z prosperitetnog srednjeg veka v mračnu sadašnjost. A dočekal nas je alarmantni poziv Podravkinog sindikata PPDIV na konferenciju za novinare na temu tobožnjih zvizdarija v Danici. Taj poziv, to je bilo napisano ko da svet propada. Retko kad nekaj takvoga dojde novinaru v ruke. Ono, pisalo je da se IZVRGAVAJU ZAKONI i da se KRŠE LJUDSKA PRAVA v procesu integracije mesne industrije v majčicu Podravku.
Bedaki novinari očekivali pravu priču, safta punu zdelu, nekaj v stilu da se menadžeri prevarantski bogate dok raja skapava na minimalcu, al nije zišlo nikaj takvog. Sindikalisti su počeli namatati nekaj okolo toga da nije baš sve v redu z preseljenjem radnika z Danice v Podravku. Šefovi su im, kao, trebali v novim ugovorima o radu samo napisati Podravka d.d. mesto Danica d.o.o., a sve drugo ostaviti kak je i bilo. Sindikalci su digli fajer jer se pišeju novi ugovori. Jer se neke ljude z kancelarije tera v pogon, a na njihova mesta devaju drugi. Po vezi. Il bezveze. Bez kriterija. Po babu i stričevima. Pa su rekli da je BAHATOST i BRUTALNOST menadžmenta prevršila meru. Rekli su i da Podravka zapravo ne mari za ljude, unatoč propagandi v medijima.
Drugim rečima, sindikalisti na toj pompozno sazvanoj presici nisu rekli baš ništ novog. Ništ kaj se v Podravki ne događa v zadnjih tri, pet il deset let.
I zakej su onda ovi iz sindikata PPDIV baš prošli tjedan išli podjebavat? Zakej godinama šute ko pizde i sisaju dve sise – paratiziraju na radničkoj članarini i uživaju beneficije od poslodavca, kojemu poslovično vire z tura? Zakej nisu nijemput sazvali presicu o IZVRGAVANU ZAKONA i KRŠENJU LJUDSKH PRAVA kad se firma pljačkala, kad se ljude teralo van, kad ih se šikaniralo i mobingiralo, kad se zapošljavalo stranjske na masnu plaću, auto i karticu, a domaća deca hodočaste na burzu?
Neko je već primetil da su sindikalisti nanjušili krv, da kombiniraju z Karamarkovom pobedom na izborima, pa da imaju z čim dojti novome šefu firme pred noge. Možda. A možda su šefovi v procesu integracije Danice novoga ugovora dali krivome čoveku, nekome od njihovih, z familije. A znate kak rodbina zna bit dosadna dok kljuca po glavi. I ratova je zbog toga bilo, kamoli ne presica, makar bile falš.
A možda je ta jadna presica bila samo anomalija v radu institucije koja je sama po sebi anomalija. Sindikati su još imali nekakvog smisla dok su vodili odmarališta i radnicima davali jeftino mesovinje na rate. Danas ne služe ničemu osim da futraju rit šačici ljudi i da z vremena na vreme jednoga med sobom zberu da glumi radničkog predstavnika v nadzornom odboru. Za devet hiljadarki mesečno.
Ak neko misli da sam preteral, nek me, prosim lepo, podseti v kojoj je koprivničkoj firmi v zadnjih 25 let sindikat odigral pozitivnu ulogu. V Izvoru? Pomki? Bilokalniku? Slogi? Zajedno smo jači? Mačku za rep…