Pod Isusekom

Natuknica

12:00h
0
Pod-Isusekom-header
Hrvoje Šlabek, gost komentator Večernjeg lista // Pod Isusekom

I onda sam skužil da je utrka magaraca v centru Koprivnice zbilja, kak je Maks rekel, zajebancija zato jer je manje-više sve pri nama v Koprivnici – zajebancija.

V subotu sam, kad sam vjutro išel v grad, nabasal na svog starog frenda Maksa. Pred pivnicom, koja je njegvo uobičajeno odredište, bila je velka gungula i videl sam kak se teško probija i vleče svoga bicikla i kak je zbunjen. Nije ni pozdravil, neg je odmah pital: – Stari, kaje ovo, kaj se događa?

– Opa, kaj nisi čul? Pa ti si obično dobro informiran. To ti Mihevc organizira utrku magaraca. Ono, na presici je rekel kak televizija neće niti prismrdit kad su tu pri nama Podravski motivi, kad se pecaju ribe z onog velkog bazena pred knjižnicom il kad se dečki najdu pa si krste mošta i pomalo cugaju gemište, a svaki put kad se tovari naganjaju po Tisnom il Tribnju, onda je to udarna vest v dnevniku. I zato je složil da se i pri nama tovari naganjaju kak bi došla televizija – rekel sam frendu.

– A, to. Čul sam. Al, stari, ja sam mislil da je to samo zajebancija – zaškiljil je Maks, slegnul ramenima i onda smo otišli na pivo i više se o tome nismo spominjali.

No njegva opaska o zajebanciji nije mi dala mira. Ta me reč progonila celo popodne. Ono, kak može bit zajebancijom nekaj kaj se organizira z javnim novcima i na kaj, na kraju krajeva, dojde tolko ljudi? Navečer sam imal mira pak sam si išel pogledat na Hrvatski jezični portal kaj vele jezikoslovci da ta reč zapravo znači. I piše da je zajebancija, pod jedan, zbijanje šala, zafrkavanje i zafrkancija, a pod dva gnjavaža, niz dosadnih radnji koje treba obaviti. A onda na portalu upućuju na reč od koje zajebancija dolazi, a to je glagol zajebati. I piše da to znači, pod jedan, dovesti u neugodan položaj, nekoga zaribati, zeznuti, prijeći, a pod dva upropastiti ili pokvariti neki posao.

I onda sam skužil da je utrka magaraca v centru Koprivnice zbilja, kak je Maks rekel, zajebancija zato jer je manje-više sve pri nama v Koprivnici – zajebancija.

Zemite, naprimer, Pevec. Kak drugač objasnit to kaj je gradska vlast nekaj kupila za 27 milja kuna, to vkanila prodat za sto milja, a v međuvremenu je skurila sedam milja kuna na kamate za kredit koji još nije ni počela vraćat, neg glagolom zajebati, značenje pod dva: “upropastiti ili pokvariti neki posao”?

Il zemite Innotech. To je ono nekaj kaj su pred jedno tri lete osnovali Grad, Podravka i Sveučilište Sjever, a kaj bi trebalo izumljivat nekakva čuda i stvarat radna mesta i lovu. Ne samo da još ničeg osim papira nema, neg se više o tome ni ne pripoveda. Kak to drukčije nazvat neg zajebancijom, značenje pod jedan: “zbijanje šala, zafrkavanje, zafrkancija”.

Onda se setite našeg gradskog veća. V zadnjih deset let ni bilo poštene rasprave, ni z redova ovih kaj z sve dižu ruke jer su na vlasti nit ovih kaj se ko fol zoveju oporbom, al isto tak za sve dižu ruke. Nema boljeg opisa neg da je to samo zajebancija, značenje pod dva: “gnjavaža, niz dosadnih radnji koje treba obaviti”.

I tak jedna jedina rečnička natuknica objašnjava skoro sve pri nama. I Palaču pravde, i proizvodnju kadra za biro rada, i električne autobuseke, i certifikat od 3500 eura, i tvornicu v Tanzaniji, i Joksimovićev koncert, i gradske financije – sve je to skupa jedna dobra, velka zajebancija.

Baš ko i utrka utrka tovara, samo kaj smo magarci mi.

Kaj velite, koja je, po vama, najbolja od svih koprivničkih zajebancija?