Jel znate ko je ovo: voli vas više od rođene majke i rešil bu sve vaše probleme, pa i one za koje ni sami ne znate? To vam je političar v kampanji. Ak vas neko, dok idete na plac, najemput zagrli, izljubi i v ruku tutne nekakav papir, nema sumnje, zaskočil vas je jen takav primerak.
Političari se v kampanji skroz promene i postanu sve ono kaj inače nisu: ljubazni, pristupačni, simpatični… Primetil sam da ih tad puca jedna zanimljiva karakteristika, koja se v životinjskom svetu naziva mimikrija. Med vernikima postaju verniki, med navijačima navijači, a v bolnici darivatelji krvi. Ak je političar v kampanji med stočarima, krene must najbližu kravu, ak je među ratarima, mam vužiga traktora. Na njihovu sreću, višegodišnja istraživanja pokazala su da ni reč o kroničnom sindromu jer tegobe projdu čim se zapru birališta.
A čujte, ni nikakvo čudo kaj se političari v kampanji neljudski trude biti ljudi. To vam je takav posel, sezonski – moraš pretrpeti par meseci muke kaj bi posle toga četri lete vužival.
I baš se opet bliži izborna sezona, al se još nezna jel buju izbori za tri meseca ili tekar naleto oko Valentinovog. Je, nije lako zračunati kad je najbolje raju pustiti na birališta. Čudaj je tu faktora. Samo vremenske prilike treba pratiti iz dana u dan. Evo, sad je pala kiša, kaj za političara znači da bi jesenska žetva ipak mogla biti dobra, pa bi se izbori dali složiti v studenom, no kaj ak zbog te iste kiše vudri plesan na lozu? To znači da vinari ziher glasaju za oporbu. A ak se ide snižavat cena šećera, kaj bi se pomoglo vinarima, onda pak nebuju zadovoljni proizvođači repice. Buduć da političari još zasad nemru kontrolirat vreme, oslanjaju se na sigurniji alat za privlačenje glasova, a to su predizborna obećanja. Za njih se ne moraju bogznakak naprezat, samo prepišu ono kaj su obećali prije četri lete. Narod dugo trpi, al slabi pamti.
Tak se i nama v Koprivnici slaže nova porcija obećanja, iako su lokalni izbori tek za dve lete. Je, treba raju našopat i za parlamentarne izbore. I taman smo zaboravili kak nas je država predriblala za Palaču pravde da bi sad na Zrinskom trgu to zvlekli z naftalina i poručili da bumo ipak nekaj dobili nazaj. Kaj točno, to ni rečeno, samo je spomenuta nekakva “protučinidba”. Meni je to malo sumnjivo. Ono, ak je činidba bila gradnja, onda se vidi da je protučinidba – rušenje. Zato bi bilo bolje da zaboravimo celu stvar jer smo i dosad z njom lepo nastradali. Taman nam fali da nam još država nekaj v Koprivnici zruši.
A o tome kak se političari minuciozno pripremaju za izbore govori i to da su baš za ovo leto narihtali 60. rođendan našeg rukometnog kluba. To je onaj klub kaj je smetal Podravki da se restrukturira kak bog zapoveda, pa ga je porinula na pleća poreznih obveznika, koji su to prifatili s oduševljenjem. Nego, uprava kluba žali se da nema adrese svih koje bi trebalo pozvat na rođendansku proslavu. Kao, nek sami dojdu oni koji misle da trebaju dojti. Fakat su mogli malo bolje poiskati te adrese, sigurno bi ih našli. Ziher su tam gde je i onih deset milja koje su maznuli iz kluba, a niko se baš ni pretrgnul da ih najde i vrne na mesto.