Zakej bi se naša vlast trebala približit narodu, ali ne baš preveč
Ima jedno dve i pol godine kak je Karamarko prvi put kresnul da je SDP-ova vlast nenarodna i to je bila jedna od većih bedastoća koju je prek usta prevalil šef oporbe. Ja bi se ufal reći da je naša, koprivnička vlast, onak, nekak od-narodna, pa makar mu mam stal uz bok.
Red je da objasnim zakej tak mislim. Ono, odmah u glavu – naša vlast djeluje mi od-narodno ne zato kaj bi bila od naroda, nego baš kontra, jer mi se čini da sve kaj dela dela daleko od njega, onak više sama za sebe. Bum to još probal malo objasniti, al idemo najprije videti ko je to opće pri nama vlast. Zna se da gradske zakone donosi gradski parlament, a tu je glavno 11 ručica uvaženih većnika pretežito iz glavne starke na vlasti. Viš tipfelera. To su vam oni ljudi za koje se otprilike napiše – kak je jemput bilo – da su amoralni beskičmenjaci jer su podržali onaj sramotni premještaj šefice Trga v Koprivnički poduzetnik, a niko se od njih zbog toga ne buni. Da meni neko tak nekaj veli, bogibgme bi ga tužil. To je, znači, jedan dio naše vlasti v Koprivnici. Oni odlučuju kolke bumo gradske poreze i namete plaćali, kad bu Komunalac kosil travu pred našim okućnicama i jel bu zahod v gradskom parku po zimi delal ili ne.
Drugi dio vlasti su gradonačelnica Vesna, koja bi, kakti, trebala biti glavna, al to ne stigne jer furt mora diskutirati v Saboru, pa je tu njezina zamjenica Melita, kaj čeka da država preuzme sveučilište pak da se tam vrne na toplo, i tu je prvi zamenik Mišel, koji bu skoro i formalno glavni džek.
I te dve poluge vlasti furaju projekte koji bi trebali odrediti budućnost Koprivnice u idućih 20-30 let, a glavni su, kolko znam, sveučilište s kampusom i Innotech te, v zadnje vreme, kao, poticanje razvoja malog poduzetništva i, najnovije, Europski centar prehrambenih iskustava, za koji bu ulaznica, ak bu, iber 100 kuna. Meni vam je problem v tome kaj je te projekte iznjedrila neplanska stihija bez ikakve konzultacije s narodom, koji bi trebal dati svoje nofce. I već je dal. Sve je te stvari neko nekad negde scuclal z maloga prsta, bez strategije (koja, nota bene, još nije vani, iako je trebala biti još v studenome), bez javne rasprave i, manje-više, bez pratećih dokumenata poput studija izvedivosti i sličnih tričarija. Ono, niko Koprivničance nije pital: Ljudi, jel vi to tak opće hoćete i jel to vaši birftašlini moreju zdržati?
I, dovraga, jel zna ko opće kaj bi točno trebal biti taj Innotech?
Eto, zato se može mirne duše reć da je tih 11 ručica plus trio fest od-narodno. Žive u svojemu svetu, a glavna je briga da tak bu i nakon izbora. I zbiljam bi bilo lepo da se ekipa približi narodu i ono “od” vunbaci kroz prozor kak Gaj kaj.
No, dobro, ne baš preblizu. Da ih narod preveč ne stisne…
P.S.
Već znam da mi bu moj frend Maks spočitnul da kad sam nabrajal ko je sve pri nama vlast, nisam uvrstil i Kulu Bjelokosnu. – Il si kupljen, il te prpa – rekel bu mi majstor. A samo je dosadno kad čovek furt s prstom pika v isti špek.