Išel sam neki dan prek grane v Mađarsku prvi put kak su tam razvlekli žicu prije, kolko ono, jedno mesec dana. Doživel sam pravi šok. Nisam mislil da je baš tak. Ono, čim prejdete kućice v Goli na kojima smo pokazivali pasoše prije neg smo ušli v Evropsku uniju, dočeka vas četa vojnika s, kak se to veli, dugim cevima. Kalašnjikovi, valjda. Cesta je preprečena z plastičnim tuljcima, koje maknu nakon kaj vam pretepu prtljažnik, valjda da ne švercate kojeg mudžahedina. Sve skup, dojam je bil skroz neevropski.
A samo prije par meseci, kad žice još ni bilo na vidiku, potegnuli smo do Pečuha na familijarni izlet. To je bilo evropsko iskustvo prva liga. Viamišlen veli da se voziš više od dve vure, al stigli smo, ak se dobro sećam, za vuru i pol. Čas posla. Čuli smo da je grad prelepi, a sad znam da je to blago rečeno. Čudo kam god pogledaš. Zgrade zrihtane, muzej na svakom koraku, park uz katedralu i džamiju. I ono kaj sam mam zapazil – na svakom drugom vuglu je pločica na kojoj piše da je stvar rešena lovom iz Evrope. Nisam išel proveravat kad smo se vrnuli doma, al nafektali su brat bratu stotine milja para.
Zakej sad o tome? Pa setil sam se Pečuha kad sam gledal predlog našega proračuna za iduće leto i projekcije kolko bu se novca i kak trošilo naredne dve godine. Već znate da je reč o još jednom megalomanskom planu koji se nebu ostvaril, kak i nijedan proračun v zadnjih deset let. Jedino kaj v njemu nije napuhano je stavka v kojoj gradski oci pišeju kolko love misle cuknuti z Brisela. Ak sam dobro razmel, za 2016. godinu kažu se tri milijunčeka kuna, a za 2017. i 2018. ne kaže se baš ništ. Očekivanja nula kuna.
Sad bute rekli da furt nekaj prigovaram našoj gradskoj vlasti, al fakat ne razmem zakej te brojke nisu deblje. Ove nule zbilja je grdo videti. Ono, v gradskoj razvojnoj strategiji spominju se dva velka projekta naslonjena na evropske fondove – misteriozni haj-tek razvojni laboratorij Innotech, za koji niko živ ne zna kolko bi trebal koštati, te prehrambeni Diznilend, kaj bi trebal koštati jedno 65 milijuna eura. Kaj ne bi bar te dve stvari, ak su zaozbač, trebalo deti v proračun, da se vidi kak se nekaj planira dobiti izvana ne samo za drangulije poput bicikleka i električnih auteka?
Sigurno mi buju rekli da to nema veze z proračunom, da to buju, uz Božju pomoć, realizirala poduzeća kaj ih grad ima, il bu ih tek imal, skup z Podravkom i Sveučilištem Sever, al to ne priznam. Ak su si Križevci mogli scekati više od 30 milja eura za tehnološki park i to deti v proračun, zakej ne bi i mi deli projekte z kojima ih bumo, jeli, prepišali ko Bayern Dinamo?
Pa makar to bil samo piarovski potez. To bar ne bi trebalo bit stranjsko našim gradskim ocima. V promidžbenim materijalima takitak smo već zdavnja bar tri štufe iznad Pečuha. Mali ptič, glasni krič.
[total-poll id=69851]