Baš sam bil vesel kad sam videl da je naša Koprivnica dobila nagradu za svoje bicikleke, električne auteke i onaj minibus kaj je taj čas bil na servisu jer se pokvaril. Nagrada se zove Gradovi budućnosti. Jupiiii, pomislil sam, znači da ipak jemput v budućnosti bumo pravi grad.
V svakom slučaju, lepo je primiti još jednu nagradu i deti ju na vrpu z ostalima. Znate koja je to po redu? Osamnajta v novijoj povesti našega grada, a ona je počela z novim stoljećem. Barem je tak na službenim gradskim internetskim stranicama. Morti je od 1356. bilo i još nekakvih priznanja, ali ona na stranici nisu zabiležena. Da se to razmeti. Grdo bi se na popisu videlo Nagrada sedam sekretara SKOJ-a ili tak nekaj.
Prvo smo priznanje, prema tom računu, dobili 2003. godine, i to – verovali ili ne – za najbolji grad u poticanju maloga gospodarstva. Nagrada se zvala Nova dimenzija i dodeljivalo ju je Ministarstvo obrta, malog i srednjeg poduzetništva, i to dok Pros još ni bil doministar, pa se nemre govoriti da smo imali špagu. A ta nagrada, to je bil čisti futurizam, kak i ova zadnja. Pretpostavljalo se da bu se malo gospodarstvo v Koprivnici razvilo kad fizičari otkriju novu prostorno-vremensku dimenziju. Je da su blizu, ali dokaza još nemaju, pa su gradski oci nedavno v strategiji priznali da jako slabo stojimo po pitanju malog poduzetništva. Nema veze, glavno da je pehar v ormaru.
Iduće leto stigla je na Zrinski trg nagrada Nacionalne zaklade za razvoj civilnog društva, i to za ostvarenu dobru suradnju Grada s organizacijama civilnoga društva i s građanima. Zasluženo, nego kaj. Naša je gradska uprava odnavek poznata po tome da građane pita za svaki drek. Još pamtim široku javnu raspravu o kupnji Pevca, o investiciji zbog koje nas se budu sećali i unuci. Zgleda da pri toj Nacionalnoj zakladi imamo nekakvu špagu jer nam je još dvaput dodelila priznanja za zvizdarije poput “razvoja sudioničke demokracije”.
Ne zajebavam se kad vam velim da je Koprivnica 2009. čak dobila i nagradu Poslodavac godine. Ak ste mislili da je to za uhljebljivanje vojske stranačkih ljudi u potrebi, fulali ste. Reč je o zapošljavanju osoba s invaliditetom, i to pravih invalida, a ne moralnih, na kakve ste moža pomislili.
I dok su se gradski oci s početka furali na “sudioničku demokraciju” i “sudjelovanje građana u odlučivanju”, zadnjih nam je godina furka u energetskoj učinkovitosti i srodnim bezvezarijama, tak da se ormar uglavnom punil trofejima s tog polja, sve do nedavnog priznanja da bi, v zasad neodređeno vreme v budućnosti, Koprivnica zbilja mogla postati gradom.
Osim kaj se lepo vide v ormaru, nagrade i priznanja čoveku daju veru v nekakvu financijsku stabilnost v teškim danima. Kad se potroše i zadnje proračunske rezerve i kad se više ne bu mogla dobiti ni lipa kredita, a prodaju se svi pirovci i koprivnica plinovi, ostaje mogućnost koju nemaju medaljama i trofejima manje opskrbljeni hrvatski gradovi – da se ormar lepo istrese na dražbi.
To bi nam fakat moralo osigurati nagradu za inovativno punjenje gradskog proračuna.
[total-poll id=67724]