Ja vam se zvala Raymond i došla sam u Koprivnica da bi malo predavala na juniverziti. Rekli mene da je to lepo mali grad s fini život, bazeni, stejdium i najbolja lokal gaverment na Zemlja. I još mene rekli da se budem mogla voziti u bas na elektrikal enerdži. Znate kak bi mi za to rekli u Amerika? Grejt!
I onda odlučila da probam to bas i ušla unutra nakon moji lekčurs. Malo je to bas, mislila si ja, neće da stane svi stjudents. Al krenulo, a unutra samo drajver i ja. I pitala ja drajver zašto nema stjudents, a on rekla da stjudents ne trebala tih linije kuda on vozila. A onda ja pitala drajver da koje njima linije trebala, a on odgovorila da bi stjudents išla do menza, ali da nemaju menza. I da bi išla do trejn stejšn, ali on ne vozila do trejn stejšn. Pa kuda onda ti mene vozila, pitala ja drajver. A on meni rekla da išli budemo do jednoga maloga stora, vi bi to nazvala dućan. A kome trebala ta linija do maloga stora, pitala ja drajver. A on rekla da to trebala lokal gaverment da bi se okolo hvalila da je najbolja na Zemlja. Znate kak bi mi za to rekli u Amerika? Grejt šit!
Ćaća je htija da idem na pravo, al nisam upa, a propa sam i na ekonomiji, pa je ćaća popizdija. Reka mi je da bi platija suhim zlatom da upišem niki faks. I onda mu ja reka da ima tamo u Koprivnici jedan novi, pa nek plati, a ju ću studirat bilo ča. I sad mi je lipo tu; je da fali more, al ima dobrih riba. A i varoš je fina, samo nimaš gdi jist. Ukinulo onu menzu di su bili žohari i sad sam na kruvu i renovkama. Al nima veze, sad nam uvelo niki bus ča vozi samo na lektriku, da čovik ne viruje ča sve mogu ti Podravci. Čudo Gospino. I iša ja da provam ti bus. Lipo klizi, a ima mista koliko ti je volja, moš se cili ispružit di oćeš. Jedino mi na kraju stalo nigdi u pripizdini, pa sam se nahoda natrag. Nima veze, moram ćaći reć za ti lektrični bus, on bi moga ko gradski vićnik doli potegnut inicjativu da taki bus dođe i k nama, pa da se lipo fali po cilom svitu ko i ovi ovdi.
Dragi kolege, otvaram sastanak gradskog ogranka da bismo analizirali naše aktualne dosege i da bismo trasirali naš daljni rad i na njegovim temeljima zadržali mjesto na čelu kolone, koje, pitaj boga kako i zašto, postojano držimo već godinama. Htio bih naglasiti da smo, nekim čudom, i dalje stabilni u sedlu usprkos tome što smo spiskali svu lovu koju smo imali na raspolaganju, a bogami i onu koju nismo. Ne mogu dovoljno naglasiti potrebu da i dalje nastavimo tim putem jer bi, nedajbože, naš silazak bio poguban za sve nas koji ovdje sjedimo. Nikad nemojte smetnuti s uma da se naši projekti brane uhodanim izrazima poput “inovativni”, “pametni”, “pionirski”, “vizionarski” i sličnima, ma koliko ti projekti možda bili minorni i bezveze. Svi smo svjedoci da nas u zadnje vrijeme napadaju jer studenti nemaju menzu i jer smo uveli tobože nepotreban i nekoristan javni prijevoz električnim autobusima. Na te napade odgovorit ćemo uobičajenom demagoškom retorikom kakvom već godinama uspješno obmanjujemo ljude: Naši su protivnici neznalice i nazadnjaci, a još si k tome ne peru zube. I zapamtite da sve snage moramo usmjeriti samo k jednome cilju – da nas čim kasnije skuže.
[total-poll id=65147]