Uvek mi se z proljeća, posle duge, hladne i skupe zime, za šetnje osunčanim Zrinskim trgom na kojem mameki i tateki jure za klincima na romobilima dok se dedeki se spominjaju na klupama v parku, a z punih terasa dopire lepi žamor javi misao kak je Koprivnica zajednica sretnih i zadovoljnih ljudi.
Ovog mi Uskrsa ta misao nije dala mira i dok sam se vrnul z šetnje doma. Gruntal sam si da nemre to bit samo tak po sebi, da mora neka Sila bit iza toga kaj je Koprivnica zajednica sretnih i zadovoljnih ljudi. Počel sam tragat za odgovorom – negde mora bit obrazloženje. Prvo sam pogledal v naš proračun za ovu godinu i nisam ga našel. Da je po njemu, Koprivničanci bi ridali od jutra do mraka, a stopa suicida bila bi veća neg v Finskoj.
Onda sam htel čitat naše razvojne planove, al sam odmah naišel na velki problem – nigde ih nisam mogel najti. To, znači, nije, I dok sam tak prekapal po laptopu, najemput mi se, nepozvan, otvoril jen dokument i, verujte mi na reč, iz zvučnika se pojavil zvuk koji nemrem drukčije opisat neg da su bile fanfare.
Sad znam da to nije bilo slučajno. Sila se javila i ponudila mi Odgovor. Otprlo se “Izvješće o radu gradonačelnice Grada Koprivnice za razdoblje od 1. 7. 2015. do 31. 12. 2015. godine”. Sa strahopoštovanjem sam krenul to čitat i kak su tekle stranice, moja je ozarenost spoznajom rasla ko kvasni kruh.
Taj dokument, knjižica tanja od Novog zavjeta, skriva tajnu zbog čega je Koprivnica zajednica sretnih i zadovoljnih ljudi. Dovoljno je dat samo par brojki da se o pokaže. U ciglih 184 dana, kolko to izvešće pokriva, naša je gradonačelnica donesla 69 odluka, sedam planova, 11 rešenja i – stvarno ne zmišljam – čak 182 zaključka. Ste svesni kolka je to koncentracija skrbi o Koprivnici u jedinici vremena? Ajde, recite iskreno kolko vi zaključaka i odluka donesete v šest meseci. Možda jednu, dve, najviše tri. A tu ih je iber 200!
I zato znajte, do vi spavate, jedete, praznite creva i pijete kave po terasama, naša gradonačelnica odlučuje i zaključuje kaj bi vi mogli bit dio zajednice sretnih i zadovoljnih ljudi.
A oni koji bi se srdili zbog toga kaj nam je mala privreda v šturcu, a i velka kašlje, il da slabo vlečemo novce z Brisela, nek znaju da se na to misli 24/7/365 i da o tome postoji bar 25 zaključaka i 13 odluka.
Nego, ste vidli kraj čega je naša precednica Kolinda svekolikom pučanstvu čestitala Uskrs? Meni se svidlo kaj je to kraj jedne od naših velkih pisanica, nekak su si pasali. A, osim toga, to velko jajce jedna je od retkih stvari koje nakon zadnjih izbora imamo v Zagrebu. Moram vam priznat da me više nije sram tih pisanica, bar nas po nečemu prepoznaju v ostatku zemlje.
Nakon kaj je napokon na Florijanski trg došlo ono zvono kaj predstavlja spomenik braniteljima i općenito hrvatskoj slobodi, moremo počet zbrajat kaj bu pri nama otvorilo više radnih mesta – taj spomenik od miljun i tristo hiljada kuna il pisanice z motivima naše izvorne podravske naive.