Koji je to retard vkanil vništiti i ovo malo kaj imamo, pa je takvo odurno velesmetlište zacrtal na četri kilometra od mesta gde se proizvode čokolino i neofen i od bunara z kojega svi skupa pijemo vodu.
Kad sam jučer došel na Piškornicu kak bi pratil poset ministra Dobrovića, šokiral sam se. Ljudi moji, kakva je tam planina narasla. Zadnji put kad sam bil, smeća je bilo, tak, ko na prosečnom malom smetlištu. Brdašce tu, brdašce tam, ništ bogznakaj. Sad bi tam mogel ne planinarit, neg se danima pentrat z špagama ko na Anića kuku.
Mislel sam si, jebate, koja se kretenčina, idiot, budaletina i mulac zmislila da bu novi Jakuševac baš tam. Koji je to majmun v svojim vizionarskim prikazima videl prosperiteta za ovaj kraj v dovlačenju usranoga smeća z pol Hrvatske. Koji je to retard vkanil vništiti i ovo malo kaj imamo, pa je takvo odurno velesmetlište zacrtal na četri kilometra od mesta gde se proizvode čokolino i neofen i od bunara z kojega svi skupa pijemo vodu.
Mam sam se setil kaj mi je rekel stari frend Maks prije dva tjedna, kad je prvi put gorelo: – Čuj, da je to zlatna koka i posel vredu, misliš da bi nam Zagorci, Međimurci i Varaždinci rekli nek si to samo zememo, da njima ne treba? Bi drek!
Ko god još nije ziher il se nemre snajti v ovom političkom prepucavanju oko jednog i drugog plana za gospodarenje otpadom, oko tog jel bi se gradili velki centri za otpad il bi se smeće sortiralo po kućanstvima, nek zeme decu, dopelja ih pred Piškornicu (nije daleko, sedam kilometri od paviljona v parku) i pusti ih nek gledaju. Onda nek ih pita jel hoćeju živet kraj tak nečega.
Velka je verovatnost da dojdete kad se bu tam dimilo. Šef Piškornice veli da se to vužgalo staro smeće. Koje nije gorelo sve dok ga se nije zaprlo z novim smećem. Onim z Rijeke. Vatrogasci vele da požara na Piškornici nije bilo dvajst let, a onda se dvaput vužgalo v dva tjedna. Mislim da ne treba zvat CSI da se skuži o čemu je reč.
Grad Koprivnica jučer je žestoko reagiral i zatražil da se na Piškornicu prestane dovlačit smeće z pol Hrvatske. Da već nije, Bob Dylan sad bi napisal pesmu Slow Train Coming, kaj bi se na naški prevelo Z riti v glavu. Smeće se dovlači već leto dana, a oni sad reagiraju. Ipak je samo tjedan dana do izbora.
Osim toga, naši gradski oci itekak imaju prste v ovoj celoj svinjariji oko Piškornice. Da negdašnje Gradsko poglavarstvo 2005. godine, ak se dobro sećam, nije doneslo odluku da se gradsko smetlište pretvori v regionalno, danas se na Piškornici ne bi dimilo i ne bi se troval narod. A operator tog velkog smetlišta (ono kaj je danas Jozinovićeva i Korenova Piškornica), ak se ne varam, vu viziji tadašnjeg gradskog čelništva trebal je biti Komunalac, koji bi onda postal veeeeeelkom firmom, a oni bi bili veeeeeelki gospodarstvenici. Posle je ta priča propala zbog driblinga jačeg igrača, Bog mu dušu prosti. Ostalo je samo veeeeeelko smetlište.
Priča o Piškornici udžbenička je priča o tomu kak politika ide kontra javnog interesa. Nadam se, fakat se nadam, da nije kasno i da bu ideja o podravskom Jakuševcu završila onde gde i spada – na smetlištu.