Neznam kak se niko dosad ni dosetil kak prek noći v državi ušparat 50 milja kuna. Tolko vam narod na godinu plaća Državni ured za reviziju, četu činovnika kaj svakam guraju nos, pa napišu da nekaj, kakti, ni baš v redu, i onda nikome niš.
Već dvajst i kusur let državni revizori lepo pišu izvešća, onda o njima raspravlja Sabor, pa se malo politički prepucavaju, pa se onda tu i tam v novinama nekaj napište, da bi na kraju vuk pojel magarca. Nije ni čudo kaj je to pri nama retka i zakonom zaštićena životinja. Gotovo istrebljena.
Ono, setite se samo kak je v revizorskim knjigama prošla naša pretvorba i privatizacija s početka 90-tih. Tajkunima se dala imovina vredna 20 milijardi dolara, a država je od prodaje zaradila jedva milijardu i pol. Revizori su pročešljali svaku transakciju, sprečitali tone papira, pohabali hiljade kalkulatora i na kraju rekli da je više od 95 poduzeća privatizirano na kvaran način. Halo, 95 posto! Naša Podravka je jedna od samo 75 među hiljadama firma v kojima je sve prošlo čisto ko suza.
I ta revizorska izvešća do danas su ostala zabavno štivo, nekaj na razini pučkih pripovetki ili, u boljem slučaju, jeftinih krimića, a ne prvoklasni materijal za kriminalističke inspektore. Kad je već tome tak, 50 milja godišnje za jeftinu književnu produkciju zbiljam je preveč i bilo je pametnije ukinuti Državni ured za reviziju i barem ušparati par stotina milja kuna, kad su već iscurile pretvorbene milijarde.
Ovak, revizori se i dalje bave beletristikom. V zadnje vreme njihov nalaz o privatizaciji Croatia osiguranja, v kojem piše fest jednostavno da je odluku o tome po zakonu trebal donesti Sabor, a ne Vlada, kak je bilo, opet dela pomutnju i baca sumnju da su političari pak išli na ruku tajkunima. Dam si nokat odrezat ak ti isti političari ne buju na koncu rekli da je to revizorsko štivo puka fantastika, a ne nasušni naturalizam.
Jedno izvešće dela stanje i v našem dvorištu. Revizori su zračunali da je Komunalac od 2010. do 2012. godine na ceni vode ostvaril profit od osam milja kuna. Primetili su da su v tom razdoblju Koprivničanci potrošili 3,7 posto vode manje, a profit je narasel više od petput. U realističnoj literaturi takva cenovna politika nekog javnog komunalnog poduzeća naziva se pljačkom građana.
Poštena vlast poslušala bi revizore – koje narod plaća 50 milja kuna godišnje da ga štite od pljačke – i u najmanju ruku momentalno smanjila cenu vode, ak već ne i vrnula opljačkanu lovu, a ova naša je još dve i pol godine Koprivničancima sekla kesu i istodobno im v uho šaptala ljubavne reči o prirezu, najjeftinijem ovome i onome i druga sranja, da bi na kraju najavila pojeftinjenje vode ko vlastiti velikodušni čin, v izbornoj godini, ofkors. Da to komentiraš, ne treba ti prst v grlu.
Kad znaš da su novčanici Koprivničanaca neiscrpan izvor prihoda za gradsku administraciju, da se u njih poseže bez reda i mere, ne marom dobrog i skrbnog gospodara, nego u maniru bezobzirnog despota, onda ti nije teško protumačiti kak to da je koprivnički proračun v deficitu samo nekih 17 milja kuna nakon svega kaj ga je opteretilo v zadnje vreme, od ulaganja u sveučilište do preuzimanja rukomentog kluba od Podravke.
Tak bi znal i mali Ivica, samo kaj on usput nebi kenjal kvake.
- Pola piješ, pola Gradu daješ
- Istina je voda duboka i mi ćemo vam je vraški naplatiti
- Skupo, skuplje, Koprivnica
- Voda dere breg, a mi vama kožu
- Građani, ko vas jebe
>> Glasajte i pogledajte rezultate desno u stupcu ili klikom ovdje