E, stari, kaj sam doživel, moram ti ispripovedati. Išel sam s curom z Šoderice i stali smo v onoj slastičarni, znaš, ne? I nismo si zeli za van, neg smo si lepo seli. I tak njupamo mi sladač, a tam za pultom čujem dvojicu kak se spominjaju.
Ne prisluškujem inače baš takve stvari, al jedan je bil baš napaljen i malo je bil glasniji. I veli ti majstor drugome da pas mater Mrletu kak ga je htel zajebat kad mu je prije godinu dana nudil nekakve strojeve za vunu. A reč je bila, pripoveda ovaj dalje sav uživljen, nekakva stara hrđava krama i da kaj bi on ztim. I tak mi se onda činilo da je taj kaj je pripovedal gazda sljastičarne, a ovaj drugi ne znam ko je bil. I onda si mislim, Bože moj dragi, svakaj ljudi zmišljaju kaj bi nametali na čoveka. Ono, moreš mu svakaj prigovoriti i da ne treba zmišljati. Ali to je valjda tak – zemu nekoga na zub i onda trtljaju bedastoće. Ne znam kaj bi rekel – bil je neki dan zbunjen moj dobri frend Maks.
Skužil sam da nikad nije čul za poduzetničku avanturu zvanu Vunko, pa sam mu ukratko ispričal o čemu se dela. V sečnju 2012. godine Komunalčevo poduzeće Koming osnovalo je firmicu Vunko s planom da otkupljuje ovčju vunu, kaj ju niko v Hrvatskoj nije otkupljival, neg se hiče ko otpad, i onda od nje da dela nekakve izolacijske ploče. Logično – Koming je građevinska firma. I onda su, mislim od Varteksa, kupili strojeve kaj bi vunu češljali, čistili i kajaznaj kaj sve ne. I onda su strojeve dopelali v Kampus i kad su ih malo bolje pogledali, skužili su kak to opće ne dela. I tak je “hrđava krama” još neko vreme skupljala prašinu, a gradski se oci nisu baš rado falili tom poduzetničkom inicijativom. I sad je friško Vunko vgašen, a strojeve su nekome uspeli ftopiti.
Možda Maksov slastičar ipak nije zmišljal.
– Bemumiša. Ak sam dobro skužil, Vunko je došel v špil još kad je Mrle bil gradonačelnik, ne? A daj ti meni objasni zakej bi se prije godinu dana, kad je već skoro postal regionalni poslovni lider, išel petljati v prodavanje Komingove hrđave krame? Mislim, to mu ni v opisu poslova – pita me frend.
– A zakej nebi, Maks? Valjda je htel pomoći da se stvar bezbolno reši. Znaš i sam da i inače pomaže, a, kolko znam, to dela potpuno besplatno. Neki stalno prigovaraju da se meša baš v sve, a ja bi jemput zanavek to pitanje del adakta – zakej, pobogu, čovek s takvim poslovnim vezama i kontaktima nebi pomagal svome gradu? Od toga more biti samo koristi. Osim toga, vidiš da su strojevi otišli. Ak ih nije zel tvoj slastičar, zel ih je neko drugi – objasnim frendu.
– Znači, tak ti veliš – pogleda me Maks, otpuhne dim i promrsi: – A ja bi ti rekel da je Vunko paradigma. I to paradigma z jako dobrim imenom. Simboličnim. Vidiš, v toj priči je ipak bilo vune. Građani su tu ovce. Njih se striže, z njihovom se vunom futraju takvi projekti kaj nosiju samo zgubu. Ideje naše, gorivo vaše. Klasika.
Kaj je je, more se i tak tumačiti. Ovisi o tome kak čovek gleda na svet i jel puši cijarete z filterom ili bez. No, nisam se preveč zamaral Maksovom mudrolijom, neg me ona podsetila na jednu dobru staru stvar. Drago Mlinarec, godina je ’79., album Tako lako. Danas bu ona zamenila uobičajenu anketicu.
Ovce
Sitne ovce poljem pasu, žive u stadu ovčje sudbine.
Da se pase, da bude trave, jedina briga koju ovca brine.
Sad se pase sočna trava, zadovoljno bleje ovčje sudbine.
Vuci su daleko, nezgodni kad krenu, kad snijeg zamete, kad ljeto mine.
Da se pase, da bude trave,
jedino je, jedino je o čem’ misle ovčje glave.
Sad je ljeto, trava visoka,
briga nema, nema briga, livada je široka.
Ovnovi bleje u zelenilu ljeta, rogovi su sjajan ukras na glavi.
Služe im da se međusobno bodu, o vucima brine pastir dok oni leže u travi.
Sad je ljeto, trava visoka,
briga nema, nema briga što je voda brza i duboka.
Da se pase, da bude trave,
jedino je, jedino je o čem’ misle ovčje glave.
Promatram idilu i razmišljam usput – vuk je ovdje, u ljudskoj koži se krije.
Ovce nikad ne znaju što im se sprema, ali opet se petljam gdje mjesto mi nije.
Sad je ljeto, trava visoka,
briga nema, nema briga što je voda brza i duboka.
Tu se pase, pomalo skače,
ovo je livada, bleje ovce, a ne tečaj za neplivače.
Plivaj…