Rak na ukusu
Stigla je ta famozna financijska kriza i u naš mali grad. Od početka mi se nije sviđala, a već je bila u svakodnevnom rječniku svakog Koprivničanca, a da ne spominjem Koprivničanke. Čim sam čula da je stigla, trudim se prkositi joj kako znam i umijem. Kao prvo i osnovno, kad je već kriza tu, onda je normalno imati ogromni minus na računu, pa Bože moj, kriza je!I tako odem u Zagreb, jer u našoj dragoj Koprivnici, znaju dobro cure, a i dečki koji sve više teže biti sličniji nama, nema poštene obleke. Ali naravno, krizne mjere su na snazi pa idem u Zagreb za vrijeme sniženja i kupim za kojih 400 kuna šeste čizme ove zime. Da se razumijemo, koštale su 1000 kuna i na taj sam način uštedjela 600 kuna, pa Bože moj, recesija je! Dakle, za tih uštedenih 600 kuna kupujem šal, kapu, rukavice i torbu u istim tonovima, jer svi dobro znamo, ne mogu se pojaviti u Artu neusklađena, a uz to sam i singl. Pa da ispadne da imam rak na ukusu i to zloćudni, a nemam ni dečka. E to je nekaj najgore što se može dogoditi jednoj stanarki i stalno viđenoj osobi našega gradića. Ne daj Bože većeg zla! Ajd još da imam tipa pa bi cure mogle reći: “Gle ju, nikakva je i katastrofa se oblači! Stvarno ne znam kaj on vidi na njoj!”
Antikrizna obleka
Vratim se iz Zagreba, stojim tri sata pred ogledalom ogromnim ko i moj minus na računu, kad stiže moja draga mama.
– Pa dobro jel ti znaš da je kriza i umjesto da trošiš na pametnije stvari, ti sebi kupiš pete čizme ove zime!
(Jedne skrivam.) Pa jesi ti normalna, viče ona, a ja se divim svojem novom antikriznom looku. – Pa mama, to je pametno ulaganje u budućnost, jer kad dođe prava kriza, a ja se udam i imam klince, sebe sam osigurala pa mogu kupovati samo njima, uvjerljivo uzvraćam s dignutim nosom. – E draga moja, sad je prava kriza, a dok se ti s ovakvim ponašanjem udaš,e onda se stvarno nadam da ti izabranik bude političar jer jedino njemu ne budeš mogla mastiti! – U pravu si, ali bar budem imala para jer i Mršić ove godine ima antikrizni proračun, uvjerljivo pobjeđujem u raspravi, krećem u Art, ulazim s velikim stilom i ponosno pokazujem antikriznu obleku!
– Pa dobro jel ti znaš da je kriza i umjesto da trošiš na pametnije stvari, ti sebi kupiš pete čizme ove zime!
(Jedne skrivam.) Pa jesi ti normalna, viče ona, a ja se divim svojem novom antikriznom looku. – Pa mama, to je pametno ulaganje u budućnost, jer kad dođe prava kriza, a ja se udam i imam klince, sebe sam osigurala pa mogu kupovati samo njima, uvjerljivo uzvraćam s dignutim nosom. – E draga moja, sad je prava kriza, a dok se ti s ovakvim ponašanjem udaš,e onda se stvarno nadam da ti izabranik bude političar jer jedino njemu ne budeš mogla mastiti! – U pravu si, ali bar budem imala para jer i Mršić ove godine ima antikrizni proračun, uvjerljivo pobjeđujem u raspravi, krećem u Art, ulazim s velikim stilom i ponosno pokazujem antikriznu obleku!
Sama sa stilom
I da, imam 27 godina, još sam sama i nisam mama, ali bar imam stila i uvijek bar tri debila koji me žele dodati na fejs i šalju mi sms, a ja njima uzrokujem samo dodatni stres! Istina da onaj za kojim uzdišem i patim ne vidi ni moje torbice, ni čizmice ni okice, ali bar mogu reći: “Ja tu dosadnu krizu sigurno nisam pustila u Koprivnicu i zato za nju ni ne odgovaram!”