KOLUMNA Hrvoje Šlabek // A.D. 2050: Što su trojica starčeka ćakulala za partijom preferansa

07:26h
0
Pod-Isusekom-header
Hrvoje Šlabek, gost komentator Večernjeg lista // Pod Isusekom

Ranoproljetno sunce obasjalo je prekrasan žarkocrveni zid od dobro pečene jedinke i unijelo malo živosti u kosti trojice starčeka što su zasjeli kartati preferans1) na drvenoj klupici u kutu. Intenzivno se druže već godinama, ali još nisu iscrpili rezervoar međusobne zajebancije, koja će uvijek pasti skupa s kartom. Spustimo se malo među njih i počujmo o čemu ćakulaju.

Joža: Dečki, dršte gaće. Stopostotni sanac2). Morem pokazati. Evo, to se zove rezultat, a ne ono, Zvonko, kaj si ti nameštal vu svojoj firmi.

Zvonko: Je, Joža, ti se zbiljam kužiš v rezultate. Imal si takve da ti je stranka skroz nestala z Sabora. Stipica3) se još okreće v grobu ak već nije zišel z druge strane, tam negde usred Tihog oceana.

Damir: Kaj je, je. Moj te je šef onda lepo složil, Joža. Lizal si mu z ruke, preštimaval se ko puran, a nisi razmel da te iskorištava. Sigurno te onda kuk počel zajebavat, čovekovo telo nekad oseti kaj pamet ne.

Joža: No, Damir, baš si se ti našel u vezi s tim javljati. Zasigurno te još bole leđa od toga kaj si svojemu šefu bil ko otirač. No, se zmisliš samo onoga prvoga maja, kad te poslal v Maksimir da te raja spopluva. Cela država ti se smijala.

Damir: Prosim lepo malo obzira. Ja tu jesam najmlađi, al sam ipak prvi došel.

Zvonko: Joj, kak sam ja onda užival, za taj prvi maj. Znaš, Damir, dok si još nismo bili ovak dobri, delal sam sve kaj bi ti podmetnul nogu. A bila su to vremena, ljudi su pušili sve kaj bi ja napravil, bil sam bog.

Damir: Bogme jesi. Da znaš samo kak sam ti bil zavidan. Ono, delaš sranja, a rulja ti aplaudira. Sad ti morem reči, znam da se ne buš srdil – ja sam v to vreme probal sve kaj sam mogel da ti smestim kajlu, kolko koštalo da koštalo.

Zvonko: A, čuj, Damir, koštalo je fest. Samo za onu smešnu zgradu4) otišlo je 30 milijunčekov.

Joža: No, dečki, kaj se sad sekirate, to je sve takitak platil narod. Bedaki. A jesmo onda svi tri bili face, vraktedal. Svaki je vudaral u svoju frulu, a ipak smo svirali ko pravi orkestar. Držali smo pozicije na svim razinama. Po Saboru, Vladi, vu strankama… Šteta kaj smo zasrali.

Damir: Je, priznam, mene je malo povleklo.

Zvonko: I mene.

Joža: Pustite dečki, bu se Koprivnica možda jednog dana oporavila i onda ljudi buju na sve drugač gledali. Damir, ti mešaš.

U taj čas partiju preferansa prekinula je lepoglavska crkva Svetog Trojstva. Odzvonilo je jedan, vrijeme je objedu.

 

1) Preferans – kartaška igra koja se razvila iz vista među ruskim plemstvom sredinom 19. stoljeća. Upućeni kažu da je za partijama preferansa donijeto više važnih odluka no za svih sjednica vlada, parlamenata i drugih službenih tijela.

2) Sanac ili sans – najjača vrsta licitacije u preferansu, nakon koje se igra bez aduta. Karte za stopostotni sanac, u kojemu se osvajaju svi štihovi, oduvijek su san svakog političara.

3) Stipica – Stjepan Radić (1871.-1928.), utemeljitelj Hrvatske pučke seljačke stranke, kasnije Hrvatske seljačke stranke (HSS). Pavelić je zabranjuje 1941., a obnavlja se 1989. godine. Broj saborskih zastupnika varira od 16 godine 2000. do jednoga (brojkom: 1) 2011. godine, kada je šef stranke bio Josip Friščić (1949.)

4) Smešna zgrada – Palača pravde koju su građani Koprivnice 2012. godine izgradili za 32 milijna kuna i predali je u vlasništvo države. To je bio uvjet da država građanima Koprivnice preda na upravljanje napuštenu vojarnu. Drugi hrvatski gradovi svoje napuštene vojarne dobili su besplatno. Nakon što je dobila Palaču pravde, država je ukinula sjedišta sudova i javnog tužilaštva u Koprivnici.