– Nek idu vrit. Opet će se spustiti ovi s brda i ulice će opet biti popločane bljuvotinama – rekel je moj fred Maks kad je videl koga buju dovlekli da zabavlja raju za Prvi maj. Malo je rekel svojega, a malo je pokral od Menzelovog filma “Slavlje visibaba”, ono kad dva lovačka društva iz dvaju susjednih sela organiziraju velku zajedničku feštu u povodu odstrijela velkog vepra. Da će ulice opet bit popločane bljuvotinama, to je bila prva reakcija žene jednoga lovca kad je čula da se sprema fešta.
Maks je jedan od posljednjih izdanaka one gotovo izumrle vrste kojoj je mjuza najvažnija stvar u životu. Predstavnike te vrste prepoznat ćete po pitanju: “A kaj slušaš?”, koje će uslijediti nedugo po početku konverzacije. Prema odgovoru koji uslijedi određuje se kakvi su ljudi. Dylan, Young i Clapton donja su granica moralno prihvatljive individue. To mu dođe kao politički centar.
Ulijevo su, recimo, Return to Forever i King Crimson, a udesno Mišo Kovač i Vuco. Treba podvući da je u Maksovom svetu ljevica vredu, a desnica nije.
Masu puta sam z njim polemiziral o tome da nemreš uvek računati da je onaj ko sluša pristojnu glazbu istodobno i pristojan čovek. Obično sam mu ko primer navodil onu scenu iz fila “Kad jaganjci utihnu” u kojoj Hanibal Lecter uživa u Bachovim Goldbergovim varijacijama – ak se ne varam, u prelepoj Ariji – i to nakon kaj je poklal par ljudi i pojel im jetru. Posle sam to prisnažil i s podsećanjem da je Sanader u Veroni slušal operu, ali sve to ne pomaže.
Kad to čovek zna, onda se ne čudi da Maks psuje na spomen Rozge na Zrinskome trgu.
– Odurno mi je to, znaš. Ovi naši se furaju kak smo grad znanja, prvi u ovome i onome u zemlji, a onda teraju takvu seljačiju. To jedno s drugim nejde – ne da se smesti moj frend.
Pustimo ga nek se ljuti i živi u svojemu svetu, u svetu koji je Koprivnica, bojim se nepovratno, napustila. U boljemu svetu neg je današnji, dodajmo.
Naizgled se čini i da je bolji svet bil kad su šefa Podravkine uprave birali v internacionalnoj konkurenciji. Niste vidli kaj je Darkec Marinac nedavno rekel? Da je 1999. godine, kad su ono maknuli Babića, pa su iskali novoga generalca, bili angažirali londonsku kuću za fatanje vrhunskih menadžerskih kadrova i tak su ufatili i Marinca skupa s još tri-četri stranca. To se baš ni znalo, da je na čelo naše majke hraniteljice zaozbač mogel doći neki Peter, Johhan ili Steve.
I u takvoj jebačkoj konkurenciji, gotovo pa na međunarodnom natječaju, pobedil je domaći dečko. Posle su opet, po starome, šefove uprave postavljali iz Banskih dvora. Bez natječaja i fatanja vrhunskih menadžerskih kadrova. A rezultat navek isti.
Probajmo to promijeniti u današnjoj anketi, u kojoj vam se pruža eksluzivna mogućnost da u demokratskom stilu, u internacionalnoj konkurenciji, odaberete novoga čelnika koprivničkog prehrambeno-farmaceutskog giganta.
ANKETA: Tko bi bio najbolji šef Podravkine uprave?
Severina // Mick Jagger // Miroslav Škoro // Vilibald Kovač // Punčke // Georg Friedrich Händel
Rezultat i svoj glas možete ostaviti ovdje: www.koprivnica.net/Upitnik/66-tko-bi-bio-najbolji-sef-podravkine-uprave