Kad sam otpraćal dete na maturalno veče, malo me pukla nostalgija pa sam se setil kak smo i mi prije 25 let imali nekaj slično, samo se, kolko se sećam, nismo baš tolko rihtali ko ovi danas. I onda mi je nekak došlo da je onda još bil socijalizam i da, zapravo, niko nije pital ljude jel oče da taj socijalizam otide i da dojde kapitalizam il neće. Mislim, nije o tome bilo referenduma. Išlo je to nekak v paketu – samostalna Hrvatska plus kapitalizam, to se, kao, razme.
Ono, ne bi ja sad ušel u spiku o tome jel v socijalizmu bilo bolje, bil sam onda ipak premali, a, osim toga, puno pametnih dečki veli kak je svet pod kapitalizmom napredoval, kak je manje siromašnih, a v zadnje vreme smanjila se i glad u svetu, osim tu i tam v Afriki, samo bi dal dve-tri primedbe.
Prvo, ak se, gledajuć generalno, jedni prežderavaju, a drugi zbilja nemaju kaj jesti, onda stvari ne štimaju, kak god se zvalo društveno uređenje. Drugo, ušli smo, kak je pokazal onaj Franzuz Piketi kaj ga baš ne vole bogati, vu vreme u kojem se opet enormno velka lova akumulira na računima enormno malog broja ljudi. I treće, ne bi reč rekel da su pamet, sposobnost, razina obrazovanja i pošten rad v izravnoj korelaciji sa stanjem na nečijemu računu. A nisu, barem pri nama. Evo, ovaj čas bi mogel nabrojati jedno pet bogatih Koprivničanaca kojima fali bar jedno od toga, najviše zadnje. Zakej nebum nabrojal? Korist bi bila nikakva, a šteta velka.
Radije bum dal svoju teoriju da je materijalno raslojavanje, barem pri nama, ušlo u supersoničnu brzinu onda kad su plaće vu firmama postale tajnima. To je, kao, privatna stvar. Kaj ko ima zabadati nos u tuđe dvorište. To je došlo s kapizalizmom, a v socijalizmu je bilo drukčije. Na čemu bi to bolje oprimeril, neg na našoj Podravki? Već je neko pisal da je tam šezdesetih v tvorničkom biltenu svaka tri meseca – il svakih šest, sad to nemam pri ruki – izlazil popis svih plaća od Gažija do zadnje čistačice. I plaća i reprezentacije i putnih troškova, svega. Je, al onda su razlike bile fest manje neg danas. I to se još nekak držalo do konca devedesetih. Iz prve ruke znam da je tad Podravkin generalac imal oko 15 kila mesečno, a šljaker cirka tri i pol kile.
A onda je u 21. stoljeću, kak u pravom kapitalizmu, za menadžere otišlo hujahaj gore, a za šljakere skoro ništ. Nisam primetil da se nekaj drugo promenilo. Možda samo v curik. Da neko ne veli da sam tendenciozan, bum samo spomenul fakat da još nismo dosegli razinu industrijske proizvodnje od prije rata.
Danas je prosječna plaća u Hrvatskoj službeno oko pet i pol kila. Hmmm… – Nek mi neko pokaže šljakera koji ima tolko, odmah bum z žepa zvadil i dal mu te peneze – rekel mi je ovih dana jen pravnik kaj prati to područje. No, ak i zememo da je šljakeru s tri i pol otišlo na pet i pol, generalcu je otišlo s petnajst na četrspet. Ovim stranjskim menadžerima kaj su došli i na duplo tolko. No, to su sve nagađanja jer su plaće – tajna. Kak i bonusi (baš su isplaćeni, kaj ne bi skroz propala “radnička” dokapitalizacija) i druge prinadležnosti.
Misim, jebemusveca, kaj to ni podmuklo? Zakej bi plaća bila tajna ak je pošteno zarađena i određena, bila ovakva il onakva? Čemu sram ak sve štima? Sram, to vam je meni najveći problem kapitalizma. Ljudi su ostali bez ponosa.
A vama? Slobodno iznesite svoje mišljenje u ovotjednoj anketici.
Najveći problem kapitalizma je:
- Nema problema, ja sam bogat
- Da sam bogat, ne bi bilo problema
- Hik, siromašnima treba još uzeti i dati bogatima, hik
- Ovce i novce dobivaju šupci
- Sloboda. Jednakost. Bratstvo. Drek!
>> Glasajte i rezultat ankete pogledajte ovdje ili u stupcu desno…