Već drugi put v svojoj kratkoj demokratskoj povesti Koprivnica je suočena z jedinstvenom biološko-kemijskom pojavom, z neobičnim kruženjem tvari v prirodi. Iz dosad neobjašnjenog razloga poveće nakupine atoma kreću se između gradske većnice i sedmerokatnice te v kontra smeru.
Kretanje materije prvi put zabileženo je početkom stoljeća, kad su se elementi z niže hijerarhijske pozicije z sedmerokatnice premestili na sam vrh evolucijske piramide vu zgradu većnice. Fest dugo posle toga molekularna situacija bila je stabilna, sve dok neka sila nije prouzročila da se sedam kvadrilijardi atoma odcepi i vrne v sedmerokatnicu, i to na sam vrh hranidbenog lanca.
Znanstvenici koji su tad uočili pojavu nisu je znali objasnit, al su smatrali da se dela samo o jednokratnoj izmeni tvari, o ekscesnom poremećaju v inače stabilnom sustavu. Zajebali su se.
Ovih dana stvar se ponavlja. Druga nakupina atoma ponovno zatvara krug i premešta se z većnice v sedmerokatnicu. Znanost je suočena z neobjašnjivim fenomenom koji otvara pitanja bez odgovora.
Kakve to sile potiču kruženje tvari v Koprivnici? Zbog čega dolazi do prostorno-vremenske konvergencije koja apstrahira relaciju između većnice i sedmerokatnice? Jel reč o crnoj rupi il beloj jami, o gravitacijskom urušavanju il titranju struna? Jel brzina svetlosti zbilja najveća brzina v svemiru?
Klasične znanstvene škole ne nude rešenje. Politologija, recimo, potpuno bespomoćno gleda na kruženje tvari pri nama. Teorija elita objašnjava svakaj, al ne i zagonetnu izmenu materije između dva koprivnička punkta. Cela filozofija more se hitit v kantu za smeće. Etika ne pomaže jer tu nema morala. Gnoseologija nemre objasnit kak z ničega nastane nekaj, pak to onda još i misteriozno kruži.
Ak reše taj problem, znanstvenicima mam buju jasnije i niže razine kruženja tvari v Koprivnici. Ziher im onda nebu teško protumačit po kojoj se to formuli direktori koji vnište jedno javno poduzeće transportiraju na čelo drugog, kak se to saborski zastupnici teleportiraju na mesto pročelnika i zakej oporbeni lideri jen dan vele da je vlast za pet, a drugi dan izvedu kružni manevar pak trube da ništ ne valja.
Kad je ovo zadnje v pitanju, nebi se mogel složit da baš ništ ne valja. Evo, za vikenda su Koprivničanci mogli uživat v tri dobra koncerta, od kojih je bar jen bil na sveckoj razini. I bila su još dva za pučku zabavu, od kojih je za jednoga moj stari frend Maks komentiral da imamo dost domaće kuruze i da nam ne treba uvozna za skupe pare. Da se razmemo, ništ na nacionalnoj osnovi.
Svecki koncert priredil je v petak naš Vojkan Jocić, verovatno najbolji hrvatski saksofonist, a v kvartetu mu još sviraju najbolji hrvatski bubnjar, klavirist i basist. To je jedna od retkih stvari zbog kojih se čovek ne srami kaj je z Koprivnice.
Ak mene pitate, to kad Vojkan jemput puhne v svoj inštrument, to je stoput vrednije od svih piarovskih preseravanja koja ko na traci proizvode ovi kaj kruže.
[total-poll id=94995]