Znate, ono, kak se veli: Čovek snuje, a Bog određuje. Da neko nekad već nije zmislil tu uzrečicu, ziher bi nastala v 21. stoljeću pri nama, v Koprivnici. Teško je bolje opisat naše gradske proračune v zadnjih šesnajst let.
– Stari, si videl predlog proračuna, ha? Kaj, opet bu utrka na 200 milja z preponama? – pital me neki dan moj stari frend Maks.
– Videl sam, kak ne. Al kakva utrka, pobogu, na 200 milja, kakve prepone, o čemu ti to pričaš? – nisam odmah skužil na kaj puca.
– Onda nisi pazil. Da jesi, videl bi kak je naša najbolja gradska uprava na svetu najavila kak bu proračun prek 200 milja kuna. Znači, bežalo bu se na 200 milja, i to ne prvi put, samo nikad se nije utrku završilo zbog prepona kaj ih je neko furt deval pred našu najbolju gradsku upravu na svetu. Zato sam rekel da bu v izbornoj godini pak utrka na 200 milja z preponama – objasnil je Maks i v meni pokrenul “aha-efekt”.
V isti čas sam se setil presice koju je držal gradonačelnik Koprivnice prije jedno deset let. Ušel je sav ozaren med nas novinare i svečano objavil kak bumo iduće leto prepišali Varaždince i prvi put imali proračuna većega od 200 milijuna kuna. Kaj da je pukla bomba.
Bilo je lepo tad biti dijelom tog povesnog trenutka, još se sećam trnaca kaj su mi žmigali po telu. Vauuu, 200 milja kuna, pa mi smo zbilja postali nekaj više od malo većeg sela na severu Hrvatske…
Ne sećam se kak je to dalje išlo i kad se točno vidlo da v gradsku blagajnu to leto ipak nebu docurelo tolko love, da bu proračun ipak fest manji od 200 milja i da ipak ne bumo prepišali Varaždince. Ne sećam se ni jel bil jen rebalans il su bila dva, možda tri, kolka je na kraju bila cifra i kakva su bila obrazloženja najbolje gradske uprave na svetu da su se malo zaleteli, no ziher je neko postavil prepone na toj trki od 200 milja, pa se nije uspelo prebežati celu stazu.
I onda se neko vreme v Koprivnici opet bežalo samo na kraće pruge. Došla je svetska ekonomska kriza i više se niko nije zajebaval z velkim ciframa. Majstor koji je tome bil sklon i koji je treniral na dionicama do 200 milja otišel je u dugoprugaše, na utrke koje se vode na razinama od tri-četri miljarde kuna, a ono kaj je ostalo, dosad nije imalo vupača zatrčat velku utrku.
Sad bumo vidli jelbu v idućoj godini sve v skladu z uobičajenim sezonskim devijacijama kakve su primećene kad su koprivnički proračuni v pitanju. Ono, kad se v prosincu donosi gradski budžet, on je uvek ambiciozan i razvojan, a ima i istaknutu socijalnu notu. Z proleća, kad se počne videti kak kapaju novci, ona ambicioznost nekak počne bledeti, al proračun je i dalje je razvojan i socijalan.
Nakon polugodišnjeg obračuna, v leti, obično sledi prvi rebalans, a tad se sve više ističe socijalna nota proračuna, dok razvojnu polako prekriva prašina. Kak počne padat lišće, budžet naglo postaje konzervativan, a tad najbolja gradska uprava na svetu počne pripovedat kak je proračun jako stabilan. Potkraj godine sledi drugi rebalans, a proračun, koji je nekad davno bil ambiciozan i razvojan, postane jednostavno – racionalan.
Čovek snuje, Bog određuje.