Imal sam velkih problema kak v par reći sažeti tih pet godina kaj je naša Vesna formalno bila na čelu Koprivnice. Tu se ni uz najbolju volju nikaj neda izdvojit ko stvar koja bi ju obiležila. Ono, Bandića, ak ga ne zapru, buju pamtili po fontanama, a Baldasara po bedastom ustašluku, a kaj uzet za Vesnu?
Za njezina vakta Koprivnica je dobila državno sveučilište, kaj je – je. No teško bu se našel i član njezine familije koji bu rekel da je to njezina zasluga, makar je ona potpisala sve papire koje je trebalo potpisat. I dandanas mutno preuzimanje one dopusnice dogovaral je njezin prethodnik, koji se svega i zmislil.
Isto je i z muljažom z kupnjom Pevca – premda je na papirima pak Vesnin potpis, račun nejde na njezin konto. To se bu sigurno lepo vidlo ak jemput dojde do kakvog procesa.
Ima još kaj? Par obnovljenih ulica, rasveta, mesta u vrtiću, niskoenergetske kuće – to bi išlo il ne bi išlo z Vesnom il bez nje na Zrinskom trgu. Možda ono ruglo na Florijanskom trgu, zbog kojeg su dali poseći pol parka? Možda, al ne bi rekel, isto kak ne bi njoj na pleća del to kaj smo proračunski v šturcu. Da bu deficita, moglo se predvidet i prije neg se ona našla tam otkud sad odlazi. Neki su to i predvideli.
Čak i vatrogasna afera, jedan od dva razloga zbog kojih Vesna nečasno odlazi iz gradonačelničke fotelje, financijski je neznatna i nebitna ko čitav taj petogodišnji mandat. Drugi je razlog jednostavna činjenica da mesto na čelu kolone, na kojem zapraf nikad i nije bila, napušta zbog osobnih materijalnih probitaka kaj joj jamči ugovor z Podravkom. Kak došla, tak i ošla.
Moram priznat da me čitava ta situacija z vlašću v Koprivnici podsetila na Sveto Trojstvo, v kojem bi Vesnin prethodnik bil Otac, njezin naslednik Sin, a ona neuhvatljivi i fluidni Duh Sveti, no tu sam blasfemiju brzo odbacil zbog potrošenosti te usporedbe v prošlim vremenima. A onda sam se setil starog dobrog Andrića i njegve pripovetke koju sam davno čital.
Jelena, žena koje nema – prekrasan naslov. Andrić se sigurno nebu srdil kaj bum ga iskoristil kak bi opisal petogodišnji mandat na čelu Koprivnice – Vesna, gradonačelnica koje nema.
Svaka daljnja sličnost prestaje nakon naslova. Imaginarna Jelena daje smisao životu Andrićevog pripovjedača: “Budim se u svetu svoga sadašnjeg života, znači: u svetu bez Jelene. Živim sa ljudima, krećem se među predmetima, ali nju ne može ništa više da dozove… Moglo bi se reći da sam uvek živeo od sećanja na jedno priviđenje, a sada živim od uspomena na ta svoja sećanja.” Priča o petogodišnjem mandatu na čelu Koprivnice, z druge strane, priča je o odsustvu svakog smislenog upravljanja gradom.
Pustimo sad to, al ostanimo još malo na polju literature. Najbolja vest kaj sam ju čul v zadnje vreme je ta da je velko smetlište na ulazu v Koprivnicu ipak samo fikcija. Fala Bogu! Nakon dugo vremena pojavilo se nekaj kaj čoveku ipak daje malo nade da još nije vreme pakirati kofere.
[total-poll id=100900]