– Onda, stari, kaj veliš? – pital sam svog frenda Maksa nakon kaj smo pod trećom pivom sinoć dočekali rezultate izlaznih anketa.
– Očeš globalno il lokalno? – uzvratil je on.
– Ajde, daj prvo globalno – velim.
– A gleč, prvo mi v oči upada da v Sabor nebuju ušle one smešne ultradesničarske spodobe koje je prošli put navlekel Karamarko. Ak zbog ničeg drugog, onda su se ovi izbori isplatili zbog toga. Drugo, osobno mi zadovoljstvo čini kaj Banditos nije napredoval, ne samo zbog enormne količine primitivizma i tuđe, javne love kaj je unesel v svoju kampanju, pa niti zbog toga kaj je z njim skupa spušil i Čačić. Znaš, kad se setim kak sam jedno dvaput glasal za listu na kojoj je Banditos bil prvi, i danas mi se okreće želudac. Zlečil bum se tek kad bu dobil onolko mesta kolko zaslužuje v pristojnim zemljama, znači nijedno. I treće, jako mi je drago kaj zasad zgleda da ova Puljakica z svojim Pametnim vušla v Sabor. Ono, nisam ih šmekal sve do pred tjedan dana, dok nisam otišel na njihov sajt i videl da je sve kaj tam piše jako vredu i da mi paše. A ovi plavi il crveni, ko bu dobil više, dragom bogu i hrvatskom narodu svejedno. Ameri bi rekli sejm old šit – komentiral je Maks.
– A lokalno? – pitam ga dalje.
– Daj da još jemput vidim za našu izbornu jedinicu. Aha, tak mi se i činilo. Dakle, ak ovak ostane, to bu velki napredak za našu Koprivnicu v odnosu na sve dosadašnje izbore. Zgleda da bumo postigli ono kaj dosad nikad nismo mogli, a to je da nebumo imali baš nikog v Saboru. Vidiš, držim da bu nam to doneslo v najmanju ruku blagostanje – počel je Maks.
– Stari, ti je dobro? Ak se zafrkavaš, nije ti neka fora – prekinem ga.
– Ma, kaj bi se zafrkaval, to ti je čista matematika. Kaj se ne zmisliš dok smo imali brdo naših na Markovom trgu, i to i levih i desnih? I, kak smo prošli? Kak bi rekel Predin, zajebali su sve kaj se zajebat dalo. Je da su neki napravili lepe karijere, al to je samo njima v žep. Nama je figa. I onda, ak to deneš v račun proporcionalnosti, kaj dobiš? Čim manje naših v Saboru, tim manje svakakvih stanja za nas. Velim ti, ak ovak ostane, počelo bu nam svetlit na kraju tunela – poantiral je frend svoju analizu.
– Odi vrit, Maks, sa svojim bedarijama. Nekad zbilja preteraš. Ja sam htel da bi rekel kaj misliš o tom kak buju rezultati izbora utjecali na konkretne stvari pri nama, kajaznam, na to jel bu Piškornica velko smetlište, jel buju išle cesta i pruga, jel buju menjali šefa Podravke i tak to… – prigovaram.
– A, to? Pa nemaju ti izbori s tim neke veze. Kak god na kraju završilo, rezultat ti bu isti: ovo prvo nebu, ovo drugo spolu, a ono treće buju. Viš, ipak pomalo napredujemo. Stvari ti postaju samostojni entiteti kaj više nemaju tolko veze z politikom, neg žive svojim zasebnim životima – filozofiral je Maks, a to je zbilja bilo preduboko za mene.
Prestal sam ga slušat i pogledal sam na mobaču jel sam v zadnje vreme dobil koji novi mejl. I jesam. Gošek je sazval sednicu Gradskog veća za sredu, 14. rujna. To vam je tri dana posle 11. rujna, a 11. rujna su, jeli, bili izbori. Dakle, sednica je sazvana za tri dana posle izbora.
Da, i kaj onda, pital bu neko. Pa ništ. Al kad vidiš da je prva točka dnevnog reda izvešće o tome kak se lani izvršaval proračun, onda ti je mam jasno zakej sednica ni sazvana za tri dana prije izbora.
Izvešće ne treba ni čitat.